Iako je dijagnostika raka pluća u Srbiji značajno brža nego ranije, zahvaljujući nabavci modernih skenera i bronhoskopa, pacijenti i dalje čekaju u proseku oko 40 dana na početak terapije. Tokom tog perioda, bolest može napredovati, ukazuju rezultati istraživanja Udruženja pacijenata za borbu protiv raka pluća „Punim plućima“.
Istraživanje, koje je sprovedeno među lekarima koji svakodnevno leče obolele od karcinoma pluća, ukazuje na najveće „usko grlo“ u organizaciji, pre svega u biomarker testiranju i proceduri RFZO komisije koja odobrava terapije. Anketa je obuhvatila 40 lekara, većinom članova konzilijuma, iz sedam referentnih ustanova u Srbiji, uključujući UKCS, gde se leči skoro polovina obolelih od raka pluća.
Pre nekoliko godina, najveći zastoji su se javljali pri zakazivanju i izvođenju CT pregleda i bronhoskopije, ali je taj deo procesa danas znatno ubrzan. Ipak, vreme se i dalje gubi u drugim fazama lečenja. Nakon što konzilijum donese odluku o terapiji, proces se produžava jer je neophodno da komisija RFZO verifikuje tu odluku. Ta komisija zaseda dva puta mesečno, razmatra svaki pojedinačni slučaj, što u proseku traje dodatnih 15 do 20 dana, objašnjava dr Mihailo Stjepanović, direktor Klinike za pulmologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
Istraživanje takođe pokazuje da komisija RFZO u velikoj većini slučajeva potvrđuje odluke konzilijuma, ali pacijenti na ovu administrativnu verifikaciju čekaju dodatne dve do tri nedelje. To znači da većina pacijenata čeka duže zbog administrativne procedure koja u većini slučajeva ne utiče na konačnu odluku o lečenju.
U Srbiji se godišnje dijagnostikuje oko 7.000 slučajeva raka pluća, a 5.000 ljudi umre od ove bolesti. Ono što je posebno zabrinjavajuće je da je rak pluća od pre dve godine vodeći uzrok smrtnosti i kod žena. Inovativne terapije su dostupne samo delu pacijenata u prvoj liniji lečenja, a procenjuje se da savremene terapije dobija otprilike 50% obolelih, u zavisnosti od biomarkera i drugih kliničkih kriterijuma. Medikalni onkolog doc. dr Zoran Andrić naglašava potrebu za uvođenjem inovativnih terapija za retke i česte mutacije nesitnoćelijskog karcinoma pluća, kako bi se pacijentima omogućio duži i kvalitetniji život uz očuvano svakodnevno funkcionisanje.
Drugi značajan razlog zastoja su rezultati patohistoloških (imunoloških i molekularnih analiza), uključujući određivanje PD-L1 statusa, koji su ključni za precizno određivanje tipa tumora i izbor odgovarajuće terapije. Prosečno vreme čekanja na ove rezultate iznosi oko 20 dana, što znači da pacijenti najčešće čekaju oko 40 dana od postavljanja dijagnoze do početka terapije, a u složenijim slučajevima i do dva meseca.
Olja Ćorović, predstavnica Udruženja pacijenata „Punim plućima“, ističe da organizacija ovog dela sistema nije menjana od 2020. godine, te da se testiranje i dalje sprovodi samo u Beogradu i Sremskoj Kamenici. Iako postoje laboratorije u UKC „Kragujevac“ i UKC „Niš“ koje već rade PD-L1 i molekularnu dijagnostiku za druge tipove maligniteta, pacijenti iz južne i zapadne Srbije suočavaju se s dodatnim vremenom za transport uzoraka i odlaganje početka lečenja.
Ćorović podvlači da bi rešenje bilo jednostavno – potrebno je priznati postojeće kapacitete u KC „Niš“ i KC „Kragujevac“ za dijagnostiku raka pluća. Time bi se značajno skratilo vreme čekanja i rasteretio sistem u Beogradu. Ovo rešenje ne zahteva dodatna sredstva, već bolju organizaciju i priznavanje postojećih laboratorija.
U svetlu ovih informacija, važno je da se preduzmu koraci ka unapređenju dijagnostičkih i terapijskih procedura kako bi se smanjilo vreme čekanja za pacijente i poboljšala kvaliteta lečenja.
