Istraživačka organizacija KRIK je sprovela detaljno istraživanje, koje je otkrilo da bivša ministarka Irena Vujović, zajedno sa svojom porodicom, ima značajan portfelj nekretnina na Dedinju, čija ukupna vrednost dostiže impresivnih 13 miliona evra. Prema zvaničnoj imovinskoj karti, sama Irena Vujović može se pohvaliti skromnijim vlasništvom, međutim, kada se pogledaju imanje njenih najbližih članova porodice, jasno je da je situacija znatno drugačija.
Njeni rođaci i bliski saradnici poseduju raznovrsne nekretnine, uključujući četiri stana, kao i kuću i zemljište. Sve to čini impresivnu površinu od ukupno 2.500 kvadrata, koja obuhvata atraktivne stanove smeštene na Dedinju, ali i visokovrednu imovinu na popularnim lokacijama kao što su Budva i Gornji Milanovac. Očigledno je da je za mnoge od ovih nekretnina jasno povezanost sa njenim presudnim godinama u javnim funkcijama, što dodatno pojačava sumnje u vezi sa izvorima njenog bogatstva.
Iako se veliki deo ove imovine stekao u vreme njenog službovanja, Irena Vujović nije prijavila celu svoju imovinu Agenciji za sprečavanje korupcije. Na taj način, javnost ostaje u nedoumici i sumnji u vezi sa finansijskim aspektima njenog života i porodičnih interesa. Razlog za zabrinutost leži u nesrazmeri između njenog zvaničnog imovinskog stanja i onoga što je otkriveno kroz istraživanje.
Činjenica da se deo nekretnina stekao tokom njenog mandata ostavlja otvorena pitanja o zakonitosti i etici takvih transakcija. Pitanje je kako su stambeni objekti na ovako atraktivnim mestima mogli da budu kupljeni i da li su takvi potezi ili odluke u skladu sa njenim prijavljenim prihodima. Mnogi smatraju da bi obaveza prijavljivanja celokupne imovine trebalo da bude deo transparentnosti koju predlaže nadležni organi.
Osim toga, činjenica da su mnoge nekretnine povezuje sa njenim političkim delovanjem, ukazuje na to da postoji veza između politike i finansijskog blagostanja. Ova situacija može dodatno podstaći rasprave o zakonodavnim promenama koje se odnose na imovinske prijave javnih funkcionera, kao i o pitanjima integriteta u politiku.
Istraživanje KRIK-a u ovom kontekstu može se posmatrati kao poziv na akciju, kako bi se razmotrili mehanizmi kontrole i transparentnosti korišćenja javnog tržišta nekretnina od strane javnih zvaničnika. S obzirom na trenutnu situaciju, očekuje se da će se ova tema i dalje razvijati u javnoj sferi, jer građani postavljaju pitanja o pravima i obavezama onih koji predstavljaju njihove interese.
U vreme kada je javnost sve više zainteresovana za integritet javnih zvaničnika, slučaj Irene Vujović postavlja važna pitanja o etici i odgovornosti u vlasti. S obzirom na sve veće interesovanje za ovu temu, može se očekivati dodatno istraživanje i analiza kako bi se ustanovilo kako imovina javnih funkcionera može uticati na njihove odluke i ponašanje u službi građana.
