Novo istraživanje je pokazalo da korišćenje ekrana na dodir u automobilima može značajno smanjiti koncentraciju vozača i time povećati rizik od saobraćajnih nezgoda. Mnogi vozači su već instinktivno osećali da je upravljanje različitim funkcijama vozila, poput muzike i klimatizacije, dok su u pokretu, izazovno i potencijalno opasno. Istraživanje je potvrdilo ovu sumnju, pružajući naučne dokaze o negativnom uticaju ovih tehnologija na vozačku sposobnost.
Tokom istraživanja, tim naučnika je analizirao podatke prikupljene od vozača koji su koristili ekrane na dodir za upravljanje različitim funkcijama vozila. Istraživači su otkrili da su vozači koji su pokušavali da menjaju muziku ili podešavaju klimu dok su vozili često gubili fokus na put. Ova distrakcija može dovesti do opasnih situacija na putu, uključujući povećan broj sudara i bliskih susreta sa drugim vozilima ili pešacima.
Jedan od ključnih nalaza istraživanja je bio da vozači često podcenjuju koliko vremena provode skrećući pažnju sa puta dok se fokusiraju na ekran. U proseku, vozači su proveli više od 20 sekundi prilagođavajući podešavanja na ekranu, što je vreme dovoljno dugo da se dogodi nezgoda. Tokom ovog perioda, njihova pažnja nije bila usmerena na vožnju, što je povećalo rizik od sudara.
Osim toga, naučnici su primetili da su vozači koji su koristili ekrane na dodir imali i duže vreme reakcije na moguće opasnosti na putu. Kada je došlo do iznenadnog usporavanja ili obustave saobraćaja, vozači su imali poteškoća u brzom reagovanju, što je dodatno povećalo mogućnost nezgoda. Ovo istraživanje je ukazalo na potrebu za preispitivanjem načina na koji su dizajnirane i implementirane tehnologije u automobilima, posebno kada je reč o sistemima koji zahtevaju interakciju vozača.
S obzirom na sve veći broj automobila opremljenih naprednim tehnologijama, uključujući ekrane na dodir i infotainment sisteme, stručnjaci upozoravaju da bi proizvođači automobila trebali preispitati način na koji se ove funkcije nude vozačima. Mnogi od njih predlažu da bi trebalo smanjiti kompleksnost interfejsa i omogućiti bržu i jednostavniju navigaciju kroz ponuđene opcije.
Pored toga, istraživanje je pokazalo da se vozači često osećaju pod pritiskom da koriste ove tehnologije, čak i kada su svesni rizika. Mnogi vozači veruju da je potrebno biti u kontaktu sa spoljnim svetom, što ih navodi da neprestano proveravaju poruke ili menjaju muziku dok voze. Ovo predstavlja ozbiljan izazov za bezbednost u saobraćaju, jer se često zanemaruje osnovna pravila vožnje i fokus na put.
U svetlu ovih saznanja, stručnjaci pozivaju na veće obrazovanje vozača o opasnostima koje donosi korišćenje ekrana na dodir tokom vožnje. Organizacije za bezbednost u saobraćaju rade na kampanjama koje imaju za cilj da podignu svest o važnosti neodvraćanja pažnje od vožnje. Takođe, naglašava se da vozači treba da koriste alternativne metode za upravljanje funkcijama vozila, kao što su glasovne komande ili fizički dugmadi, koji omogućavaju bržu i sigurniju interakciju.
Na kraju, važno je napomenuti da je bezbednost na putu odgovornost svakog vozača. Iako tehnologija može pružiti mnoge pogodnosti, vozači moraju biti svesni potencijalnih rizika koje donosi korišćenje ovih sistema dok voze. Kroz edukaciju i promenu ponašanja, moguće je smanjiti broj saobraćajnih nezgoda i učiniti puteve sigurnijim za sve učesnike u saobraćaju.
