Tokom juna 2025. godine, Srbija se suočila sa ekstremnom sušom, koja je pogodila mnoge gradove, uključujući Valjevo, Kragujevac, Negotin, Požegu, Kraljevo, Ćupriju, Leskovac i Kuršumliju, gde nije zabeležena nijedna kap kiše. Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) potvrdio je da je ovaj jun bio najsušniji od kada se vrše merenja padavina. U junu, koji je obično najkišovitiji mesec u godini, padavine su izostale, dok su na meteorološkim stanicama zabeležene sume padavina od nula milimetara.
Ova situacija postaje još dramatičnija kada se uporedi sa kišovitim majem, kada su padavine bile prisutne skoro svaki drugi dan. U junu, očekivane padavine, koje se obično kreću između 60 i 120 mm, potpuno su izostale, a na mestima gde je ipak padalo, količine su bile minimalne. Klimatske promene su, prema rečima stručnjaka, uzrok ovakvog stanja, s obzirom na to da se period suše produžava, a klimatski maksimum padavina pomera u ranije meseca.
Dr Ana Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu naglašava da je jun sve sušniji, a trendovi pokazuju da se takvo stanje nastavlja i sa julom i avgustom. Takođe, sedam od deset najsušnijih juna zabeleženo je od 2000. godine naovamo, dok je ovaj jun postavio rekord sa manjakom od skoro 80 mm padavina u odnosu na prosečne vrednosti iz prethodnog perioda.
Osim što je jun bio najsušniji, bio je i najtopliji, sa rekordnim temperaturama zabeleženim na više mesta širom Srbije. Ova situacija postavlja pitanje kakve vremenske prilike možemo očekivati u narednim mesecima, a uticaj suše već se oseća u svakodnevnom životu građana. Vodosnabdevanje je jedan od najugroženijih aspekata, a već su proglašene vanredne situacije u Dimitrovgradu i Gadžinom Hanu, gde su izvorišta bila aktivna na samo 20% kapaciteta.
U Dimitrovgradu su zabranjene sve autoperionice koje koriste vodu iz gradskog vodovoda, a inspekcija sprovodi pojačane kontrole. U Gadžinom Hanu, stanje je još ekstremnije – sva 34 sela ostala su bez vode. Pored vodosnabdevanja, suša ozbiljno ugrožava i poljoprivredu, posebno ratarstvo, gde su kukuruz, soja i šećerna repa u najvećem riziku. Voćarstvo je nešto manje ugroženo zbog zaštite voćnjaka i sistema za navodnjavanje.
Suša je takođe uticala na energetiku, s obzirom na to da hidroelektrane raspolažu smanjenim količinama vode, dok je potrošnja struje povećana zbog visokih temperatura. Kvalitet vode i hrane takođe je opao, što dodatno ugrožava zdravlje građana.
Analize pokazuju da je jun 2025. godine predstavljao klimatski događaj koji se dešava jednom u 872 godine. U Beogradu i Novom Sadu, kiša nije padala sve do 26. juna, dok su u Nišu padavine zabeležene dan kasnije. Čak i kada su padavine konačno zabeležene, količine su bile simbolične, što je značilo da su se građani suočili sa 1.000 puta manjim padavinama od uobičajenog proseka za ovo doba godine.
Uprkos tome što je maj doneo nešto padavina, od početka juna, vodostaji na rekama su opali, a RHMZ je izdao prvo hidrološko upozorenje mesec dana ranije nego prethodne godine. Očekuje se da će se hidrološka suša nastaviti, sa smanjenim proticajem reka i rezervama vode u jezerima i podzemnim akviferima.
Klimatske promene ne samo da utiču na trenutne vremenske prilike, već i na buduće uslove života u Srbiji, gde se očekuje da će se klima promeniti iz humidne u sušniju. Dr Vuković Vimić upozorava na potrebu prilagođavanja ovim promenama, kako bi se obezbedila stabilnija budućnost za sve građane Srbije. Adaptacija na klimatske promene postaje ključna za održivost života u zemlji, naglašavajući hitnost delovanja u oblasti zaštite životne sredine i očuvanja vodoresursa.
