Dok se Ratko Dražević na svetskom nivou bavio filmskom produkcijom, ja sam kao student Akademije uporno pokušavala da dođem do neke uloge u „Avala filmu”. Trinaest puta sam pozivana na razna probna snimanja i svaki put bih bila odbijena, sa istim obrazloženjem: „Šteta, tako je talentovana, ali je nefotogenična”. Iz meni neshvatljivih razloga, uporno su pokušavali od mene da naprave plavušu. Bezbroj puta su me farbali u plavo, a posledice su bile katastrofalne – kosa mi je otpadala u velikim pramenovima jer su pokušavali da je izblede u rekordnom roku. U tom periodu, nosila sam turbane koji su tada postali moderna pojava.
Osim toga, često su tražili i da me slikaju nagu, što sam uvek odbijala. Na probnom snimanju kod Žike Mitrovića, napravila sam skandal izjavivši: „Ako su vam potrebne striptizete, što ne idete u ’Lotos bar’? Što dovodite nas glumice sa Akademije?”
U to vreme, Ratko je sklopio holivudske ugovore sa nekim od naših najpoznatijih glumaca, poput Milene Dravić, Bebe Lončar i Mije Aleksića. Dogovor je bio da im „Avala” obezbedi dve uloge godišnje. Dok su moji kolege imali osigurane uloge, ja sam prolazila kroz torturu probnih snimanja, uvek ostajući bez uloge koja je već bila rezervisana za nekoga drugog. Osećala sam se besno i očajano, ali sam često ponavljala: „Pobeda pripada hrabrima koji se nikada ne predaju.”
Jednog dana, srela sam Ratka u Klubu književnika, mestu koje mi je postalo sudbinsko. Mira Trailović, upravnica Ateljea 212, savetovala mi je da se upoznam sa njim i otvoreno mu kažem šta mislim o probnim snimanjima. Ohrabrena njenim rečima, prišla sam mu i drsko izjavila: „A vi ste taj čuveni švaler zbog koga mene trinaest puta odbijaju na probnim snimanjima u ’Avala filmu’”.
Ratko je bio zatečen, ali se nasmejao, a moj prijatelj Bata Konjović je rekao: „Ona je žestoka, Ratko, prava je vučica.” Iako je bio iznenađen, Ratko me je slušao sa interesovanjem. Izlila sam mu svoj bes, govoreći kako ne mogu da verujem da se uloge dele na taj način i kako se osećam poniženo kada me traže da se svlačim za probna snimanja.
Moje izlaganje je ostavilo utisak na njega. Ratko nije bio navikao da mu se neko suprotstavlja. Ostali su se trudili da mu udvaraju, dok sam ja bila direktna i otvorena. Proveli smo vreme razgovarajući, a on me je posmatrao sa poštovanjem. Nakon što sam izbacila sav bes iz sebe, pristala sam na kafu s njim, i počela sam da primetim njegovu posebnu prirodu. Njegove krupne oči, koje su delovale kao da su uvek svesne svega, bile su fascinantne.
Priča o našem susretu podseća na legendu o Pigmalionu. Ratko je bio izvanredan umetnik, snažne individualnosti i hrabrosti. Žene su ga volele, ali su često patile zbog njega. Njegova harizma i energija privlačile su pažnju, a muškarci su mu se divili. Bio je markantan čovek sa izraženim muškim crtama, a u njegovom pogledu mogla se naslutiti tuga.
Naša interakcija bila je prelomna tačka za mene. Ratko me je naučio da se borim za svoje mesto i da se ne predajem. U to vreme, kada je „Avala film” bio sinonim za uspeh, bila sam odlučna da se nametnem i da pokažem svoj talenat. Na kraju, možda je sve što sam prolazila imalo smisla, jer me je učinilo jačom i otpornijom.
U narednim danima, nastaviću da istražujem svoj put u svetu filma, odlučna da iskoristim svaku priliku koja mi se pruži, bez obzira na izazove koji me čekaju.
