Beograd – Izdavačka kuća Arhipelag je nedavno objavila novi roman „Grad bez čitalaca“ Ratka Dangubića, koji je objavljen u ediciji Zlatno runo. Ovaj roman predstavlja zanimljiv pogled na svet kroz prizmu neobičnih junaka čije sudbine i zanimanja reflektuju više epoha, a centralna tačka radnje je jedna kuća na Arbatu, poznatom moskovskom bulevaru.
U romanu se, pre svega, istražuje slika moderne epohe koja je obeležena osećajem gubitka identiteta i smisla. U njemu pesnici ostaju bez glasa, umetnici bez pozvanja, matematičari bez brojeva, a gradovi ostaju bez čitalaca. U ovoj distopijskoj viziji, govornici nemaju reči, a političari su ostali bez mase koja bi ih pratila. Ova tema gubitka komunikacije i povezanosti sa svetom središnja je nit kroz koju se provlače sudbine junaka.
Jedini trenutak iznenađenja dolazi s pojavom Gosta, koji unosi tajanstvo i dramu u svet prekriven snegom i depresijom. Ovaj dolazak simbolizuje promene, slutnju novog doba, kao i svesnost da je staro doba završeno. U romanu se oseća intenzivan strah i uskraćeni smisao koji prate likove, a njihov svet se menja zauvek s Gospodom.
Kao što se u jednom od odlomaka navodi: „Grad je izgledao kao stranica prekrivena belilom: spremna da primi nove reči.“ Ova metafora oslikava prazan prostor u kojem se pojavljuje Gost, izazivajući preispitivanje postojećeg poretka i vrednosti. Likovi u romanu, koji su se do tada borili sa svojim unutrašnjim demonima i osećajem besmisla, suočavaju se s promenom koja ih tera da razmisle o svom postojanju.
Ratko Dangubić majstorski vodi pripovest između prve polovine XX veka i savremenog trenutka, stvarajući dijalog između kulturne i društvene istorije. U njegovom delu, stvarnost se prepliće s utopijskim idejama o gradu bez čitalaca. U tom kontekstu, autor postavlja pitanje o svrsi gradova: „Gradovi se ne rađaju da bi imali čitaoce. Oni se rađaju da bi ih izgubili.“ Ova misao dodatno naglašava gubitak ljudske povezanosti u savremenom društvu.
Roman „Grad bez čitalaca“ nije samo književno delo; on je i kritika savremenog društva u kojem je komunikacija sve više svedena na površne interakcije. Dangubić koristi svoj stil pisanja kako bi prikazao duboku tugu i izgubljenost junaka koji se bore s unutrašnjim demonima. Dramatizacija likova i njihovih sudbina pruža čitaocima priliku da se zamisle o vlastitom mestu u svetu koji se stalno menja.
Izdavačka kuća Arhipelag je u poslednjih nekoliko godina objavila više knjiga Ratka Dangubića, među kojima su i romani „Portret Mao Cedunga“, „Dobošarski dnevnik“, „Pepeljuga umire“ i „Srebrni medved“, kao i knjiga priča „Dosije Maslačak“. Ova dela svedoče o autorovoj sposobnosti da istražuje kompleksne ljudske emocije i društvene fenomene kroz snažne narative.
„Grad bez čitalaca“ je roman koji se može čitati na više nivoa, nudeći duboku analizu savremenog društva i individue u njemu. Kroz likove i njihove borbe, Dangubić istražuje teme gubitka, identiteta i smisla, pozivajući čitaoce da preispitaju svoje mesto u svetu. Ovaj roman je ne samo književno delo, već i ogledalo savremenog društva koje se suočava s brojnim izazovima, pozivajući nas na razmišljanje o vrednostima koje su nam važne.
