Izdavačka kuća „Geopoetika“ nedavno je objavila najnoviji roman Džulijana Barnsa pod naslovom „Odlazim(o)“, koji je u isto vreme objavljen i na engleskom jeziku. Ova knjiga istražuje teme pamćenja, ljubavi i prolaznosti vremena, istovremeno se baveći pitanjima pomirenja, potrage za srećom i hrabrosti potrebne da se kaže zbogom – sebi, drugima i svetu kakav smo poznavali.
Roman započinje na kraju jednog života, ali se ne završava smrću. Umesto toga, postavlja fundamentalna pitanja o smislu postojanja: da li je smisao u onome što smo uradili, onome što smo voleli ili onome čega se sećamo? Ova introspektivna i duboka razmišljanja čine roman posebno značajnim i relevantnim u savremenom kontekstu, pružajući čitaocima priliku da razmotre sopstvene životne izbore i sećanja.
Barns u ovom delu zadržava svoju prepoznatljivu eleganciju, humor i lucidnost, stvarajući nežnu, ali neumoljivu meditaciju o odlascima i onome što ostaje iza nas. Njegov stil pisanja je bogat i slojevit, omogućavajući čitaocima da se povežu sa likovima i temama na emotivnom nivou.
Knjigu je s engleskog jezika preveo Zoran Paunović, koji ističe da se veliki pisci prepoznaju po tome što svako delo pišu kao da im je poslednje, ulažući svu svoju energiju, znanje i darovitost. Ovo je posebno važno u kontekstu Barnsove karijere, budući da je „Odlazim(o)“ roman za koji se smatra da je poslednji.
U ovom romanu, Džulijan Barns nudi uzbudljiv i potresan odgovor na pitanje kako izgleda kada jedan veliki pisac zna da mu je delo poslednje. Osamdeset godina života i šezdeset godina pisanja sabrano je u piščevoj melanholičnoj, ali dostojanstvenoj labudovoj pesmi. Čitaoci su vođeni kroz emotivan put, osećajući se kao da ispraćaju dragu osobu na daleki put, sa svime što to nosi – i tugom i radošću.
Težina i lepota ovog dela leži u sposobnosti Barnsa da istraži složene emocije koje se javljaju tokom procesa opraštanja. Njegova otmena ironija, lucidna pronicljivost i raskošna veština pripovedanja su odlike koje obeležavaju njegovo stvaralaštvo i u ovom romanu obezbeđuju dugovečnost. „Svi odlazimo, dela ostaju“, zaključuje Paunović, naglašavajući trajnu vrednost Barnsovog pisanja.
Ovaj roman je izazvao pozitivne kritike u medijima. „The Guardian“ ističe da „ne postoji niko kao što je Džulijan Barns“, dok „Daily Telegraph“ dodaje da je „Barnsova ‘poslednja knjiga’… i ispostavlja se – jedna od njegovih najboljih“. Ove izjave potvrđuju Barnsovu reputaciju kao jednog od najvažnijih savremenih pisaca, a „Odlazim(o)“ se pozicionira kao delo koje će ostaviti dubok trag u literaturi.
Osim što istražuje teme gubitka i sećanja, roman takođe pruža uvid u Barnsovu filozofiju života i pisanja. Njegova sposobnost da se bavi teškim pitanjima na jednostavan, ali dubok način čini ga jedinstvenim na književnoj sceni. Čitaoci mogu očekivati da će se suočiti s vlastitim osećanjima i razmišljanjima dok prolaze kroz stranicama ove knjige.
U zaključku, „Odlazim(o)“ Džulijana Barnsa nije samo roman o odlascima, već i o svemu onome što ostaje iza nas. Sa svojim dubokim pitanjima o smislu života i emotivnim narativom, ovaj roman poziva čitaoce da razmisle o svojim životima, ljubavima i sećanjima, ostavljajući snažan utisak koji će trajati dugo nakon što se poslednja stranica okrene.
