Izložba „Ruka, muka i nauka“, autora Marka Stojanovića, svečano je otvorena u Etnografskom muzeju u Beogradu i pruža jedinstven uvid u transformaciju kulture privređivanja kroz spoj tradicije i modernih tehnologija. Ova postavka prikazuje razvoj oruđa i društvenih odnosa, kroz artefakte kao što su rala, motike i srpovi, upoređujući ih sa savremenim mašinama poput traktora i motokultivatora. Dodatno, neke arhivske fotografije su oživljene korišćenjem veštačke inteligencije, što dodaje interaktivan element izložbi.
Otvaranje izložbe obeležio je direktor Etnografskog instituta SANU, Branko Banović, koji je istakao da susret tradicionalnih i modernih alata simbolizuje dublje promene u društvu. Prema njegovim rečima, ova izložba nije samo o mašinama, već o susretu i prožimanju različitih svetova, a to je posebno važno u kontekstu narodnih kultura koje se neprestano razvijaju.
Banović je naglasio da izložba podseća da narodna kultura nije statična, već je dinamična i evolutivna. On je ukazao na važnost razumevanja svakodnevnog života ljudi koji su iskusili promene, ističući kako su mnogi od njih „dvokomponentni“, sa jednim delom života u selu i drugim u gradu. Ova dualnost je ključna za razumevanje savremenog društva i načina na koji se tradicija i modernost prepliću.
Muzejska savetnica, Jelena Tešić Vuletić, je takođe istakla važnost izložbe kao krunskog dela višedecenijskog rada Marka Stojanovića. Prema njenim rečima, Stojanović je uspeo da na savremen i edukativan način prikaže temu privređivanja, koja na prvi pogled može delovati neatraktivno, ali je fundamentalna za razumevanje kulturnog nasleđa.
Tešić Vuletić je istakla da predmeti poput rudarskih odela, gumenih čizama i motokultivatora, iako možda ne izgledaju impresivno, imaju ravnopravno mesto u etnografskom nasleđu koje Etnografski muzej čuva. Ovi predmeti simbolizuju težak rad i svakodnevnicu ljudi koji su kroz vekove oblikovali društvo.
„Autor nas suočava sa činjenicom da nas je seljaštvo, kroz svoje alate, vekovima hranilo, i to je nešto što ne smemo zaboraviti“, rekla je Tešić Vuletić. Ona je dodala da je izložba rezultat široke saradnje sa muzejima iz Bora, Zaječara, Kovačice i drugih gradova, što dodatno obogaćuje njen sadržaj.
Izložba „Ruka, muka i nauka“ ne samo da prikazuje tehnički razvoj i promene u privređivanju, već nas podseća i na ljudsku dimenziju tih promena. Ona istražuje kako su tehnološki napreci oblikovali život ljudi, kako u ruralnim, tako i u urbanim sredinama. Prikazivanje alata i mašina zajedno sa ljudskim pričama stvara snažnu narativnu strukturu koja poziva posetioce na razmišljanje o vlastitoj ulozi u ovom procesu.
Ova izložba je važan doprinos razumevanju kulturne i društvene dinamike u Srbiji, pružajući platformu za diskusiju o tome kako se tradicija može očuvati i reinterpretirati u savremenom svetu. Kroz spoj edukacije, umetnosti i tehnologije, „Ruka, muka i nauka“ otvara vrata ka dubljem razumevanju naše prošlosti i njenog uticaja na budućnost.
Na kraju, izložba poziva sve posetioce da razmišljaju o istoriji privređivanja i njegovoj važnosti u oblikovanju identiteta naroda. Ova postavka ne samo da obogaćuje kulturnu scenu Beograda, već i podstiče kritičko razmišljanje o tome kako tehnologija i tradicija mogu koegzistirati u savremenom društvu.
