U prvom polugodištu 2025. godine, Srbija beleži zapažen rast prodaje polovnih vozila iz uvoza, uprkos stalnom porastu cena. Prema statistikama, od januara do juna registrovano je ukupno 69.849 korišćenih automobila iz inostranstva, što predstavlja povećanje od 9,5% u odnosu na isti period prethodne godine. Ovaj trend rasta je posebno značajan jer su cene polovnih vozila porasle za 6,6% u odnosu na prvu polovinu 2024. godine.
Analitičari ukazuju da trenutna kretanja na evropskom tržištu ne nagoveštavaju značajnije pojeftinjenje polovnjaka u Srbiji u bliskoj budućnosti. U prethodne dve godine, tržište polovnih vozila beležilo je stagnaciju ili blagi pad, ali se prva polovina 2025. godine pokazala kao iznenađujuće pozitivna. Prema analizama specijalizovanih portala, kao što je „Polovni automobili“, jasno je da je nastavljen trend blagog poskupljenja vozila.
Prosečna cena polovnih vozila starosti do 20 godina na ovom portalu u junu 2025. godine iznosila je 12.047 evra, dok je u istom mesecu prethodne godine bila 11.381 evra, a 2023. godine 9.794 evra. Ovaj skok cena ukazuje na to da i dalje postoji velika potražnja za polovnim automobilima, posebno starijim modelima, koji su tradicionalno popularni među kupcima u Srbiji.
U junu ove godine registrovano je 12.360 polovnih vozila iz uvoza, što je gotovo isti broj kao i u junu 2022. godine. Najtraženiji modeli su i dalje oni stariji od deset godina, sa najprodavanijim godištima 2010. i 2011. godine, čije cene takođe beleže blagi porast. Međutim, stručnjaci upozoravaju da je to problematično jer se povećava uvoz starijih vozila sa nižim ekološkim i bezbednosnim standardima, što može negativno uticati na kvalitet vazduha i bezbednost u saobraćaju.
Veći deo uvezenih vozila ne poseduje savremene bezbednosne sisteme, kao što su aktivna pomoć u kočenju i zaštita pešaka. Iako mnogi građani žele da voze nova vozila, visoki troškovi često ih primoravaju da se odlučuju za polovnjake.
Zanimljivo je da su u toku prvih šest meseci 2025. godine zabeležene blage promene cena polovnih vozila. Dok je prosečna cena polovnjaka starosti do 20 godina pala sa 12.304 na 12.047 evra, što predstavlja smanjenje od 2,1%, evropska tržišta pokazuju slične trendove. U zemljama poput Nemačke, Francuske i Španije, takođe se primećuje usporavanje rasta cena polovnih vozila.
Za razliku od Srbije, kupci u Evropi su više zainteresovani za mlađa vozila, posebno ona starosti do 10 godina, uz rast potražnje za automobilima sa benzinskim i hibridnim motorima. U Srbiji, najviše se prodaju benzinci, dok je potražnja za električnim vozilima veoma niska, sa prodajom ispod jedan odsto. Uvoznici smatraju da nedovoljna svest građana o prednostima električnih automobila, kao i nedovoljno razvijena infrastruktura za punjenje, predstavljaju značajne prepreke.
Iako održavanje električnih vozila može biti znatno jeftinije, njihova kupovina ostaje skuplja. Srbija je od 2020. godine uvela subvencije za kupovinu električnih automobila, koje iznose 5.000 evra, ali to još uvek nije dovoljno da bi se podstakla veća potražnja za ovim tipom vozila.
U zaključku, tržište polovnih vozila u Srbiji pokazuje znake oživljavanja i rasta, ali se suočava sa izazovima u pogledu ekoloških standarda i bezbednosti. Dok kupci nastavljaju da se opredeljuju za polovnjake, važno je razmotriti dugoročne posledice ovog trenda na kvalitet voznog parka i životnu sredinu.
