Petorica optuženih za učešće u ubistvu Zorana Uskokovića, poznatog kao Skole (22), osuđeni su na ukupno 77 godina zatvora prvostepenom presudom Specijalnog suda u Beogradu. Ova presuda doneta je nakon što je Uskoković ubijen 29. januara 2021. godine na Kanarevom brdu, što je izazvalo veliku pažnju javnosti.
Najstrožiju kaznu dobio je Nikola Živanović, kojeg tužilaštvo označava kao naručioca ubistva. On je osuđen na ukupno 20 godina zatvora, pri čemu je dobio deset godina za udruživanje radi vršenja krivičnih dela, 18 godina za teško ubistvo, kao i dve godine zatvora i novčanu kaznu od 200.000 dinara za nedozvoljenu proizvodnju, držanje, nošenje i stavljanje u promet oružja i eksplozivnih materija. Sudija je naglasio da, ukoliko Živanović ne plati novčanu kaznu, za svakih 1.000 dinara dobiće jedan dan zatvora, ali ne može biti duži od šest meseci.
Miloš Krstić, označen kao direktni izvršilac ubistva, osuđen je na 20 godina zatvora, s tim da je dobio četiri godine za udruživanje radi vršenja krivičnih dela i 18 godina za teško ubistvo. Prema optužnici, Krstić je kobnog dana, prerušen u starca, ispalio hice u Uskokovića, koji je bio sin poznatog pripadnika kriminalnog miljea iz devedesetih godina.
Aleksa Dimitrov je osuđen na 13 godina zatvora, od čega dve godine za udruživanje radi vršenja krivičnih dela i 12 godina za teško ubistvo. Četvrti optuženi, Vladimir Babić, dobio je kaznu od 12 godina zatvora. On je, prema presudi, takođe učestvovao u planiranju i izvršenju ovog zločina.
Uskoković je ubijen u sačekuši u Borskoj ulici na Kanarevom brdu, nedaleko od stana u kojem su mu živeli očuh i majka. Njegovo telo je pronađeno tek narednog jutra, što ukazuje na brutalnost i planiranost ovog zločina. Peti optuženi, Aleksandar Nikolić, koji se trenutno nalazi u bekstvu, osuđen je u odsustvu na ukupno 12 godina zatvora.
Tužilaštvo je insistiralo na tome da su optuženi delovali u okviru organizovane kriminalne grupe, međutim sud je odlučio da nije reč o organizovanoj grupi, već o grupi koja je delovala zajedno. Sud je produžio pritvor Živanoviću, Krstiću i Dimitrovu, dok je Babiću ukinut kućni pritvor. On je uhapšen nakon što je sudija naveo da mera kućnog pritvora nije dovoljna da obezbedi završetak postupka, kao i da postoji opasnost od njegovog bekstva ili ponavljanja krivičnog dela.
Ova presuda je deo šireg trenda u kojem se srpske vlasti bore protiv organizovanog kriminala i nasilja. Ubistvo Zorana Uskokovića izazvalo je zabrinutost među građanima, koji se često osećaju nesigurno zbog učestalih zločina. Policija i tužilaštvo su se obavezali na intenzivniji rad kako bi osigurali da se ovakvi zločini ne ponavljaju.
Sa druge strane, presuda takođe osvetljava i problem sa pravosudnim sistemom u Srbiji, gde su mnoge presude često predmet kritika zbog nedostatka pravde i transparentnosti. Mnogi građani smatraju da su kazne koje se izriču za teška krivična dela nedovoljne i ne odražavaju težinu zločina.
S obzirom na sve ove okolnosti, suđenje i presuda u slučaju ubistva Zorana Uskokovića postavljaju važna pitanja o pravdi, sigurnosti i borbi protiv organizovanog kriminala u Srbiji. U svetlu ovih događaja, očekuje se da će pravosudni sistem nastaviti da se menja i prilagođava kako bi se obezbedila veća sigurnost građana i pravičnije kazne za počinioce teških krivičnih dela. U međuvremenu, porodica pokojnog Uskokovića može da pronađe neku utehu u ovakvoj presudi, iako su gubici koje su pretrpeli nezamislivi.
