Ivan Nikolić (46) osuđen je na 15 godina zatvora zbog teško ubistva svog druga Mihajla Čitakovića, kao i zbog nedozvoljenog nošenja oružja. Ova presuda doneta je u Višem sudu u Beogradu. Prema informacijama, incident se dogodio 25. jula 2023. godine, kada je Nikolić pucao u Čitakovića u njegovom stanu na Voždovcu. Čitaković je preminuo deset dana kasnije, 4. avgusta, u Urgentnom centru.
Sud je Nikolića osudio na 14 godina zatvora zbog ubistva počinjenog na bezobziran način i iz osvete, dok je za nedozvoljeno nošenje pištolja dobio dodatne dve godine. Na osnovu ovih presuda, izrečena mu je jedinstvena kazna od 15 godina zatvora. Takođe, Nikoliću je produžen pritvor koji traje od njegovog hapšenja pre skoro dve godine, a koji se uračunava u kaznu.
Sudija Aleksandar Trešnjev izjavio je da nije prihvaćena teza odbrane da je ubistvo izvršeno u nužnoj odbrani, s obzirom na to da je Nikolić sam, noseći pištolj, došao do vrata stana Čitakovića, provalio unutra i ispalio više metaka. Tokom suđenja, Nikolić je izneo detalje o svom odnosu sa Čitakovićem, naglašavajući da je više puta živeo kod njega.
Prema njegovim rečima, na Badnje veče 2021. godine, došao je u stan pijan i da mu je Čitaković „na kvarno“ stavio metadon u sok. Nikolić je rekao da se nakon toga ne seća ničega i da se probudio na Vojnomedicinskoj akademiji (VMA) nakon što je bio u komi 20 dana. Imao je ozbiljne povrede, uključujući sepsu i razne prelomljene kosti. Kako je ispričao, otac i policija su ga pronašli bez svesti u stanu, a Čitaković nije zvao Hitnu pomoć četiri dana. Nakon dvomesečne hospitalizacije, vratio se kod Čitakovića, gde su mu ostale stvari, a Čitaković ga je prihvatio.
Nikolić je nakon 15 meseci napustio Čitakovića i preselio se kod kuma u Barajevo, ali se posle osam meseci vratio i ubio ga. Tokom suđenja, osudio je svoje ponašanje i priznao je da se godinama drogirao, koristeći heroin i pijući alkohol.
Ova presuda je važan događaj u okviru pravosudnog sistema Srbije, a ukazuje na ozbiljnost zločina i posledice koje nosi nedozvoljeno nošenje oružja. U ovom slučaju, suđenje je takođe otkrilo složene međuljudske odnose između okrivljenog i žrtve, kao i potencijalne uzroke nasilja koji mogu proizaći iz zavisnosti i nasilničkog ponašanja.
Uprkos Nikolićevoj odbrani, sud je utvrdio da nije bilo osnova za prihvatanje tvrdnji o nužnoj odbrani, s obzirom na to da je on bio taj koji je došao sa oružjem i upucao svog druga. Ova presuda može poslužiti kao upozorenje drugima o opasnostima koje nosi upotreba oružja i posledicama nasilničkog ponašanja, posebno kada su u pitanju bliski odnosi.
Slučaj takođe postavlja pitanja o odgovornosti pojedinaca koji se bore sa zavisnostima i kako te zavisnosti mogu uticati na međuljudske odnose i dovesti do tragedija. U društvu se mora raditi na jačanju svesti o ovim problemima i pružanju podrške ljudima koji se bore sa zavisnostima, kako bi se sprečile slične tragedije u budućnosti.
Nikolićeva presuda takođe može uticati na javno mnjenje o pravosudnom sistemu i njegovoj sposobnosti da se nosi sa slučajevima nasilja i ubistava. Uloga suda u ovakvim slučajevima je od ključne važnosti za očuvanje pravde i sigurnosti u zajednici.
