Analitičar Srđan Barac je danas komentarisao izveštaj o Srbiji za 2025. godinu, koji je pripremio izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, Tonino Picula. Barac je izrazio mišljenje da je ovaj izveštaj pokušaj da se Srbija prikaže u negativnom svetlu i dodatno pritisne. On smatra da izveštaj ne odražava objektivnu analizu stanja, već služi kao sredstvo političkog pritiska na Srbiju.
Barac je istakao da je važno ko piše izveštaj, a ne šta u njemu piše. Prema njegovim rečima, iako možda postoje neki argumenti koji se mogu smatrati opravdanim, Picula je propustio da uključi mnoge aspekte koji govore o napretku Srbije na njenom putu prema EU, uključujući usvojene zakone koji su deo evropske agende i koji se odnose na preporuke ODIHR-a.
Analitičar je naglasio da je Srbija, kada je reč o tehničkoj usaglašenosti, druga država na Zapadnom Balkanu, i dodao da su to lako merljivi instrumenti koji pokazuju koliko je Srbija usaglašena sa standardima EU. On je ukazao na značajan rast u procentu usaglašenosti pravnih tekovina sa pravnim tekovinama EU, ali je naglasio da se u političkom smislu dobijaju različite ocene, kao što je to slučaj sa Piculinim izveštajem.
Na pitanje o napretku Srbije ka članstvu u EU, Barac je istakao da je Srbija na pravom putu i podsetio na to da su visoki zvaničnici EU, poput predsednika Evropskog saveta Antonija Košte i predsednice Evropske komisije Uršule fon der Lajen, to jasno potvrdili. Iako je Evropski parlament oštar prema Srbiji, Barac je skrenuo pažnju na to da rezolucije i preporuke EP nisu obavezujuće, što znači da njihova ocena o potrebi jasnijeg definisanja evropskog kursa Srbije predstavlja samo političku poruku, a ne objektivnu analizu stanja.
Barac se osvrnuo i na pitanje koliko je važno da Srbija sprovede reforme ili da pokaže političku lojalnost, posebno u svetlu zahtjeva o usklađivanju sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. On je naglasio da je osnovna stvar politička usklađenost i da je to ono na čemu EP najčešće insistira. Dodao je da EU gleda sveukupni proces pristupanja Srbije i da su ocene zvaničnika EU često bolje i umerenije od onih iz EP.
Govoreći o uticaju izveštaja na dalji tok pristupnih pregovora i otvaranje novih klastera, Barac je primetio da je Srbija već više puta dobijala preporuke za otvaranje klastera 3, ali da to još uvek nije ostvareno. On smatra da je iluzorno dalje komentarisati mogućnosti otežavanja ili olakšavanja procesa kada se uzme u obzir da je Srbija već četiri godine trebala da otvori klaster 3.
Barac je zaključio da je važno da Srbija nastavi sa svojim evropskim putem, uprkos kritikama i pritiscima iz različitih izvora. On veruje da će Srbija, uz odgovarajuće reforme i kontinuirano usklađivanje sa standardima EU, na kraju postići svoj cilj – članstvo u Evropskoj uniji. U svetlu trenutnih geopolitičkih izazova, Barac je istakao potrebu za strpljenjem i upornošću na ovom putu.
U suštini, Baracova analiza izveštaja Picule ističe duboku političku dimenziju procesa pristupanja Srbije EU, naglašavajući potrebu za objektivnijim pristupom i prepoznavanjem napretka koji je Srbija postigla u mnogim oblastima, uprkos preprekama i izazovima koji su prisutni na putu ka članstvu.
