Izvoz ruskih naftnih derivata pao je na najniži nivo od početka invazije na Ukrajinu, što ukazuje na sve veće poteškoće s kojima se Rusija suočava u održavanju svojih energetskih tokova. Analiza Bloomberga, koja se oslanja na podatke kompanije Vortexa Ltd, otkriva da je prosečan dnevni izvoz naftnih proizvoda morem u prvih 26 dana oktobra iznosio samo 1,89 miliona barela. Ovaj broj predstavlja najmanju količinu od početka 2022. godine, kada je započela invazija.
Pad izvoza ruskih naftnih derivata rezultat je kombinacije nekoliko faktora. Prvo, zatvaranje rafinerija usled pojačanih zapadnih sankcija značajno je umanjilo kapacitet za proizvodnju i izvoz. Drugo, napadi na ključna izvozna čvorišta, poput luke Ust-Luga na Baltiku, koja je pretrpela veliku štetu, dodatno otežavaju situaciju. Pored toga, loši vremenski uslovi u regionu u poslednjim danima dodatno su usporili rad luka i utovar robe, što je dodatno doprinelo smanjenju izvoza.
Iako su izvozi dizela blago porasli, ukupna količina ruskih energenata u prometu je smanjena, jer su tokovi sirove nafte i mazuta znatno oslabljeniji. Nova runda američkih sankcija, koja će stupiti na snagu 21. novembra, dodatno komplikuje situaciju, jer će pogoditi naftne gigante poput Rosnjefta i Lukoila. Trgovci se suočavaju s izazovom pronalaženja alternativnih ruta i načina plaćanja kako bi izbegli blokade koje su rezultat sankcija.
Kratkoročno, izvoz dizela ostaje stabilan, jer se najveći deo pošiljki preusmerava ka Turskoj i afričkim tržištima. Međutim, izvoz sirove nafte i mazuta prema Aziji suočava se sa ozbiljnim rizikom od kašnjenja. Duže rute i sankcije povećavaju troškove i rizike po transport, što može dodatno otežati situaciju za ruske izvoznike.
U svetlu ovih poteškoća, trgovci su počeli da prate pomorske isporuke kako bi procenili realno stanje u sektoru, s obzirom na to da Rusija više ne objavljuje zvanične podatke o proizvodnji nafte. Prema Bloombergu, ukupne pomorske pošiljke nafte pale su sa najvišeg nivoa u poslednje dve i po godine, što ukazuje na sve veće poteškoće Moskve da održi izvoz uprkos globalnom pritisku.
Ova situacija ne samo da ima direktne posledice po rusku ekonomiju, već i po globalna tržišta energenata. S obzirom na to da su mnoge zemlje u potrazi za alternativnim izvorima energije, pad ruskog izvoza može dodatno uticati na cene nafte i drugih energenata širom sveta. U tom kontekstu, analitičari predviđaju da bi se situacija mogla dodatno pogoršati ako se sankcije nastave ili pojačaju.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da se globalna energetika suočava sa brojnim izazovima, a ruski izvoz nafte i derivata predstavlja samo jedan deo šire slike. S obzirom na sve veće napetosti na svetskoj sceni, budućnost ruskog energetskog sektora izgleda neizvesno, dok se svet suočava s preispitivanjem svojih izvora snabdevanja i zavisnosti od ruskih energenata.
Zaključno, Rusija se suočava s ozbiljnim izazovima u održavanju svog izvoza naftnih derivata. Smanjenje izvoza, pojačane sankcije i loši vremenski uslovi dodatno komplikuju situaciju. Kako se globalna potražnja za energijom menja, tako i Rusija mora da se prilagodi novim okolnostima kako bi zadržala svoju poziciju na tržištu.
