U nedavno objavljenoj knjizi „Ajnštajnovi protokoli“, nemački pisac i novinar Peter fon Beker istražuje privatne razgovore jednog od najpoznatijih naučnika u istoriji, Alberta Ajnštajna, iz poslednjih godina njegovog života. Ova knjiga sadrži transkripte razgovora koje je Ajnštajn vodio sa svojom devojkom Johanom Fantovom, a koji otkrivaju njegove političke stavove, umetničke sklonosti i lične refleksije.
Fantova je vodila dnevnik u kojem je beležila sve što je Ajnštajn govorio, verovatno uz njegovo znanje. Ovi transkripti su otkriveni u Prinstonu, gde je Ajnštajn radio na Institutu za napredne studije. Beker ističe koliko je fascinantno imati uvid u misli i osećanja jednog od najuticajnijih umova 20. veka. U razgovorima se može primetiti da je Ajnštajn, čak i u poznim godinama, bio otvoren za nove ideje i različita mišljenja.
U svojim izjavama, Ajnštajn se opisuje kao „magnet za sve lude ljude“, naglašavajući da ga zanimaju i da pokušava da razume njihovo razmišljanje. Takođe, deli svoje dnevne misli, čitanja i muziku sa Fantovom, što ukazuje na njegovu potrebu za povezanošću i razumevanjem sveta oko sebe.
Beker dodatno otkriva da je Ajnštajn bio odlučan kritičar kapitalizma i naoružavanja, posebno tokom Hladnog rata. Njegove reči iz 1954. godine, kada se naziva „stari revolucionar“, pokazuju njegovu borbu protiv gomilanja naoružanja i ekstremnog bogatstva koje donosi neograničeni kapitalizam. Ajnštajn je takođe branio Roberta Openhajmera, oca atomske bombe, koji je bio pod sumnjom da je komunista, što ukazuje na njegovu hrabrost da se suprotstavi dominantnim narativima svog vremena.
Kritika Ajnštajna prema američkom društvu tokom ere Makartija, kada su mnogi kritički umovi označeni kao komunisti, ostaje relevantna i danas. Beker tvrdi da bi Ajnštajn bio protivnik američkog predsednika Donalda Trampa i njegovih ograničenja slobode izražavanja. Njegovo jevrejsko poreklo ga je učinilo „državnim neprijateljem broj jedan“ pod nacističkim režimom, što ga je primoralo da napusti Nemačku i nikada se ne vrati.
Nakon Holokausta, Ajnštajn je podržavao osnivanje Izraela, prepoznajući potrebu za sigurnim utočištem za Jevreje. Međutim, iako je bio podržavalac Izraela, kritikovao je i mladu izraelsku državu zbog njenog odnosa prema arapskim Palestincima. Njegov stav o jednakim pravima za Jevreje i Arape ostaje važna tema i danas, a Beker naglašava koliko bi bilo važno da neko s Ajnštajnovim moralnim autoritetom danas podigne glas za pravdu.
Ajnštajn je umro u aprilu 1955. godine, ali njegovi stavovi i ideje i dalje imaju značajan uticaj. Njegova sposobnost da se suoči s izazovima svog vremena i kritički analizira društvene i političke probleme ostavlja snažnu poruku o važnosti intelektualne hrabrosti i etičke odgovornosti. Ova knjiga ne samo da daje uvid u ličnost Ajnštajna, već i u vreme i društvo u kojem je živeo, i poziva nas da razmislimo o sopstvenim vrednostima i stavovima prema svetu oko nas.
Bekerova analiza Ajnštajnovih razgovora i misli predstavlja dragocen doprinos razumevanju jednog od najvažnijih umova u istoriji. Kroz lične refleksije i političke stavove, Ajnštajn ostaje inspiracija za sve koji teže pravdi, razumevanju i ljudskoj slobodi. Njegove reči i danas imaju težinu i mogu poslužiti kao vodič u borbi za bolji svet.
