U hrvatskim turističkim centrima na Jadranu primećuje se sve veći broj bankomata koji nisu u vlasništvu poznatih banaka. Ovi bankomati često naplaćuju enormne provizije za podizanje novca, što predstavlja ozbiljan problem, posebno za turiste koji nisu svesni ovih dodatnih troškova. Prema izveštaju portala Index.hr, naivni turisti su najčešće mete ovih praksi, a stručnjaci upozoravaju da bi ovo moglo doneti ogroman talas negativnog publiciteta za Hrvatsku.
Britanac Pol Bredberi, koji više od 20 godina živi u Hrvatskoj i osnivač portala Total Croatia News, ukazao je na ovu problematiku već u maju putem društvenih mreža. On je istakao da je pojava bankomata koji nisu povezani sa zvaničnim bankama postala „rak rana“ hrvatskog turizma. Bredberi smatra da ukoliko se problem ne reši, može ozbiljno narušiti reputaciju Hrvatske kao turističke destinacije.
U poslednje vreme, bankomati koji ne pripadaju zvaničnim bankama doživljavaju pravi „bum“. Ovi uređaji često naplaćuju provizije koje se kreću i do 20 procenata, što je znatno više od standardnih troškova koji se obično naplaćuju u bankama. Takva praksa može značajno uticati na budžet turista, posebno onih koji planiraju duži boravak ili koji se oslanjaju na podizanje gotovine za svakodnevne troškove.
Na društvenim mrežama, Bredberi je podelio svoja iskustva i upozorenja, pozivajući sve koji putuju u Hrvatsku da budu oprezni prilikom korišćenja ovih bankomata. „Mnogi ljudi nisu svesni koliko će ih koštati podizanje novca sa tih bankomata“, rekao je Bredberi, dodajući da je važno da turisti budu informisani o ovim pitanjima pre nego što krenu na put.
Osim što utiču na turiste, ovi bankomati stvaraju i dodatne probleme lokalnim bankama, koje gube klijente i prihod zbog sve veće popularnosti ovih alternativnih opcija. Mnogi turisti preferiraju upotrebu bankomata zbog njihove dostupnosti i jednostavnosti, ali ih često iznenade visoke provizije. Ovo može dovesti do frustracije i nezadovoljstva, što može odvratiti posetioce od ponovnog dolaska u Hrvatsku.
Stručnjaci sugerišu da bi se problem mogao rešiti kroz regulaciju tržišta bankomata, kao i kroz edukaciju turista o mogućim rizicima. Potrebno je uvesti jasnije oznake i informacije o troškovima podizanja novca na ovim uređajima, kako bi turisti bili svesni svih mogućih troškova pre nego što se odluče za korišćenje bankomata.
Osim toga, postoje i druge mogućnosti za podizanje novca bez visokih provizija, kao što su korišćenje bankomata koje nude lokalne banke ili mogućnost podizanja gotovine u poslovnicama banaka. Turisti se takođe mogu informisati o mogućnostima korišćenja kreditnih kartica, koje su često povoljnija opcija za plaćanje u trgovinama i restoranima.
Na kraju, važno je da se ovaj problem shvati ozbiljno kako bi se očuvala reputacija Hrvatske kao jedne od najlepših turističkih destinacija u Evropi. Uvođenje mera koje će zaštititi turiste od prekomernih troškova i omogućiti im lakši pristup novcu može doprineti poboljšanju turističke ponude i zadovoljstvu posetilaca. Samo kroz zajednički rad vlasti, banaka i turističkih radnika, Hrvatska može očuvati svoju privlačnost i postati još uspešnija destinacija za sve posetioce.
