Glumica Jana Milosavljević tumači lik Ruže u predstavi „Više od igre“ Beogradskog dramskog pozorišta. U razgovoru o svom liku i procesu rada na predstavi, Milosavljević ističe koliko se brzo poistovetila sa Ružom, zahvaljujući njenoj ideologiji i čistoj duši, kao i potpunoj veri u sistem. Ona objašnjava kako ludost njenog lika prikriva komunističke ideje, koje se pojavljuju kroz partnerske igre sa drugim likovima, poput Milana Kolaka i Aleksandra Jovanovića.
Milosavljević naglašava da ludost Ruže nije bila direktno opisana u tekstu, već je njen lik bio šturo predstavljen. Ludilo se, prema njenim rečima, najviše ogledalo u činjenici da igra bosa na sred trga, što je tada bilo neobično, ali nije smatrala da je to dovoljno za njen lik. „Šturo je bio opisan njen lik. Njeno ludilo se uglavnom baziralo na tome da igra bosa na sred trga. Jer tada je i to već bilo malo neobično, ali meni nekako nije bilo dovoljno“, objašnjava glumica.
Jedan od najvećih izazova tokom izvođenja predstave bila je fizička zahtevnost. Milosavljević je istakla da je ključno bilo savladati tempo predstave, koji je vrlo brz, posebno u prvom delu. „Najveća prepreka mi je bila da savladamo svi zajedno taj tempo predstave, koji je jako brz, pogotovo u prvom delu. Fizički je užasno naporan – pevanje, igranje, gluma… fokusirala sam se da ne vide svi da nemamo dah“, priznaje ona.
Posebno je naglasila neobičan format predstave, koja se izvodila kao „bindž“ – sve tri celine u jednoj večeri, što je trajalo šest sati, od pola osam do dva ujutru. „Lično sam mislila da to baš i neće proći kod publike, ali sam pogrešila – oni su bili oduševljeni. Devedeset posto sale ostalo je do kraja. Eto, kad se sve sabere i oduzme, zapravo to je bio najveći izazov – odigrati to i ostati na istom kvalitetu, da se ne vidi umor“, kazala je Milosavljević.
Na pitanje o povezanosti publike sa predstavom, glumica je istakla univerzalnost teme. „To je priča o običnim ljudima u okolnostima koje sad živimo na neki način – možda ne tako ekstreman kao tada, ali i dalje se i sad oseća represija. Postoje neki mladi ljudi koji imaju nove ideje, neki stariji koji se s tim ne slažu…“ rekla je.
Milosavljević je takođe naglasila emotivnu liniju kroz koju se razvijaju likovi, uključujući i njen. „Ruža je vrlo strastvena, zagrižena za tu ideju, luckasta i blesava, a onda se sve sruši kad izgubi brata od okupatora u Drugom svetskom ratu. To je deset godina kasnije. Tada se njen karakter menja – komunistička ideja postaje agresivnija, nije više toliko poletna“, objašnjava glumica.
U osvrtu na svoje buduće planove, Milosavljević je istakla da se trudi da ne gaji očekivanja. „Nikad ništa ne očekujem. Pozorište je čudna stvar – kad očekuješ nešto, uglavnom se ne desi i obrnuto“, rekla je. Ipak, dodala je da se raduje nastavku rada na projektu „Crno zlato“, koji režira Oliver Frljić. „To je moja prva saradnja sa Frljićem u našem pozorištu i stvarno je taj proces bio uživanje. Faktički je završeno, ali fali nam još jedno petnaest dana da se sve fino napravi“, zaključila je glumica.
Ova predstava ne samo da osvetljava lične borbe i ideološke sukobe kroz likove, već i pruža uvid u složene dinamike društva u kojem živimo. Ruža kao lik predstavlja strast i ludost, ali i promenu koja dolazi sa gubicima i izazovima. Publika se može povezati sa ovim univerzalnim temama, što predstavu čini ne samo umetničkim delom, već i značajnim reflektorom na trenutne društvene okolnosti.
