Tokio – Japan je izgubio status najvećeg svetskog kreditora prvi put u poslednjih 34 godine, prema saopštenju japanskog Ministarstva finansija. Iako je neto spoljna aktiva zemlje porasla na rekordno visok nivo, delom usled slabijeg jena, Nemačka je sada preuzela vođstvo u tom pogledu.
Prema izveštaju, spoljna aktiva Japana beleži porast od 12,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dostižući 3,7 biliona dolara (533,05 biliona jena) na kraju 2022. godine. Ovo je prvi put da je Japan premašio granicu od 500 biliona jena, ali ukupni iznos ostaje ispod 3,95 biliona dolara (569,65 biliona jena) koji je ostvarila Nemačka.
Ova promena u globalnom finansijskom pejzažu dolazi u trenutku kada se Japan suočava s izazovima, uključujući slabost svoje valute, što može uticati na njegovu ekonomiju. Slabiji jen može učiniti japanske izvoze konkurentnijim, ali takođe može poskupeti uvoz, posebno energenata, što može dodatno opteretiti japansku ekonomiju.
Nemačka je sada postala najveći kreditor u svetu, čime se naglašava njen snažan ekonomski položaj unutar Evropske unije i globalnom tržištu. Ova promena može imati dalekosežne posledice na međunarodne finansijske tokove, kao i na ekonomsku politiku obe zemlje.
Japan je poznat po svojoj sposobnosti da održava visoku neto spoljnu aktivu, ali su trenutni trendovi ukazali na sve veće izazove s kojima se suočava. Činjenica da je izgubio status najvećeg kreditor može izazvati zabrinutost u vezi s budućnošću japanske ekonomije i njenom sposobnošću da ostane konkurentna na globalnoj sceni.
Ova situacija takođe može uticati na međunarodne investitore, koji će možda preispitati svoje strategije ulaganja u Japanu, s obzirom na promene u njegovom statusu. Uticaj slabijeg jena može takođe biti dvosmerni mač, gde s jedne strane može podstaći rast izvoza, ali s druge strane može dovesti do inflacije zbog povećanih troškova uvoza.
Japanski zvaničnici su naglasili da će nastaviti da prate situaciju na globalnim finansijskim tržištima i da će raditi na politikama koje će podržati stabilnost i rast japanske ekonomije. U isto vreme, oni su svesni da je neophodno prilagoditi se promenljivim uslovima na tržištu i osigurati da Japan ostane konkurentan u svetu.
U svetlu ovih promena, analitičari smatraju da bi Japan trebao da razmotri nove strategije za jačanje svoje ekonomije i očuvanje konkurentnosti. Ove strategije mogu uključivati jačanje inovacija, povećanje produktivnosti u različitim sektorima i diversifikaciju izvoza.
U zaključku, gubitak statusa najvećeg svetskog kreditor može predstavljati izazov za Japan, ali i priliku za preispitivanje i unapređenje ekonomskih politika. Dok se globalni ekonomski pejzaž menja, Japan će morati da pronađe načine da se prilagodi i osigura svoju poziciju na svetskoj ekonomskoj sceni.
