Prvi potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali je na 21. Svetskom kongresu ekonomista u Beogradu izjavio da javni dug Srbije trenutno iznosi oko 43,7% BDP-a, što je znatno ispod proseka u evrozoni koji iznosi 88,89%. Mali je naglasio da dobra fiskalna politika predstavlja ključ za postizanje stabilnosti u vremenima krize. On je istakao da Srbija, zahvaljujući svojoj fiskalnoj otpornosti, poseduje rezerve od skoro pet milijardi evra, što omogućava brzo reagovanje u slučaju potrebe.
Na panelu pod nazivom „Fiskalna politika i finansiranje održivog razvoja“, Mali je ukazao na trenutnu globalnu situaciju, posebno u Evropi, naglašavajući da se ne radi o privremenoj krizi, već o trajnoj promeni ekonomskog okruženja. On je istakao da fiskalna politika postaje ključni instrument u rešavanju izazova koje donosi ova promena, a to uključuje prilagođavanje nacionalnoj bezbednosti, energetskoj otpornosti, klimatskim promenama i industrijskoj konkurentnosti.
Mali je takođe govorio o različitim izazovima s kojima se svet suočava, kao što su demografske i klimatske promene, tehnološke inovacije, geopolitički sukobi i regionalizacija. On je naglasio važnost fiskalne otpornosti kao alata kojim svaka vlada može da se suoči sa svim tim izazovima.
Pominjući iskustva iz prošlosti, Mali je podsetio na to kako je Srbija reagovala tokom pandemije COVID-19, kada je prva zemlja u kontinentalnoj Evropi obezbedila besplatne vakcine za svoje građane. Takođe, istakao je odgovornu reakciju vlade na sukob u Ukrajini 2022. godine, kada je obezbeđena energetska bezbednost za zemlju.
Ministar je naglasio da je važno održati makroekonomsku stabilnost i osigurati da se koristi fiskalna otpornost kako bi se suočili sa izazovima. On je podvukao da je rast ekonomije ključan za povećanje životnog standarda, plata i penzija. Mali je ukazao na potrebu da se razmotri energetski potencijal i da se odgovori na energetsku krizu koja se očekuje zbog povećane potražnje za energijom.
Tokom diskusije o fiskalnim pravilima i održivosti, Mali je istakao važnost odgovornosti i kredibiliteta u primeni fiskalnih pravila. On je ukazao na to da je privremeno popuštanje fiskalnih pravila postalo uobičajeno, što je dovelo do visokih nivoa deficita u zapadnim ekonomijama. Mali je naglasio da Srbija ima stroga fiskalna pravila koja se sprovode u saradnji sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), što je doprinelo poboljšanju investicionog rejtinga zemlje.
Govoreći o kvalitetu deficita, Mali je napomenuo da je važno ulagati u kapitalne izdatke, infrastrukturu i inovacije, a ne samo u tekuću potrošnju. Srbija trenutno ulaže 6,7% svog BDP-a u kapitalne izdatke, što je značajno povećanje u poređenju sa pre nekoliko godina. On je istakao da su investicije u infrastrukturu doprinele povećanju konkurentnosti zemlje i privlačenju stranih direktnih investicija.
Kongres koji se održava od 22. do 26. juna okupio je više od 1.000 učesnika iz oko 80 zemalja, uključujući dobitnike Nobelove nagrade, a glavne teme se fokusiraju na budućnost globalizacije, kao i na suprotstavljene vizije sveta između globalizma i nacionalizma. Ovaj događaj predstavlja značajan povratak Svetskog kongresa ekonomista u Evropu posle skoro 20 godina.
Organizatori kongresa su Međunarodna ekonomska asocijacija (IEA) i Savez ekonomista Srbije, uz podršku Vlade Srbije. U ovom kontekstu, važno je da se razgovara o fiskalnoj otpornosti i strategijama koje vlade mogu primeniti za suočavanje sa budućim izazovima, što je i bio centralni deo izlaganja ministra Malog tokom ovog značajnog skupa.
