Džekson je postao mesto od posebnog značaja kada su u Muzeju umetnosti u Misisipiju prvi put zajedno izložena dva portreta porobljenih crnaca iz perioda pre emancipacije, poznata kao „Portret Frederika“ i „Delija“. Ova izložba je izazvala veliku pažnju i otvorila važne diskusije o temi ropstva i ljudskih prava u Americi.
Portreti su oslikani u vreme kada su crnci bili robovi, a interesantno je to što se postavlja pitanje da li su ti ljudi imali izbor da poziraju ili čak da odaberu šta će nositi tokom slikanja. Direktorica muzeja, Betsi Bredli, ističe da je neizvesno da li su im uopšte bili omogućeni bilo kakvi izbori vezani za njihove portrete, te da je poseda sopstvenog portreta bio nedostižan luksuz za njih.
Muzej umetnosti u Misisipiju je kupio „Portret Frederika“ u saradnji sa Muzejem američke umetnosti Kristal Bridžis u Bentonvilu, Arkanzas. Bredli je naglasila da je kupovina ovog portreta izazvala složena osećanja, ali da istovremeno pruža priliku za važne razgovore o ljudskoj ceni ropstva i njegovim posledicama. Postavljanje ovih portreta na javnom mestu može imati značajnu ulogu u podizanju svesti o ovim temama.
Prema istraživanju kompanije Neal Auction Company, koja je prodala „Portret Frederika“ Muzeju umetnosti u Misisipiju, turistički vodiči su tokom 1970-ih govorili posetiocima da je Frederik odrastao sa svojim „vlasnikom“ Halereom Natom i da su njih dvojica bili najbolji prijatelji. Iako su tvrdili da je Nat oslobodio Frederika, u stvarnosti je Frederik imao ulogu nadgledanja drugih robova na plantaži i obavljao je važne administrativne poslove, što mu je omogućilo da uživa u boljim životnim uslovima od drugih robova.
Kada se završio Građanski rat, Frederik je imao oko 70 godina. Tada je uzeo prezime Bejker i postao sveštenik, venčajući najmanje 69 parova kada je legalizovano da crnci stupaju u brak. Ovaj njegov doprinos je značajan deo istorije, jer ukazuje na promene koje su nastale nakon ukidanja ropstva.
S druge strane, manje je poznato o Deliji. Njen portret je naslikan između 1840. i 1849. godine, i na njemu izgleda kao da šije, što sugeriše da je radila u domaćinstvu svojih zarobljivača. Portret Delije su čuvali potomci njenih vlasnika sve do 2019. godine, kada ga je kupio Muzej umetnosti u Misisipiju.
Jedna od posebnosti ovih portreta je u tome što su Frederik i Delija jedini subjekti na tim delima. U većini slučajeva, crnci su bili prikazivani pored belaca, što je često služilo kao način da se istakne bogatstvo belih vlasnika. Ova izložba takođe ukazuje na značaj prikazivanja crnaca kao pojedinaca sa sopstvenim identitetima, a ne samo kao dodatak belim likovima.
Izložba „Portret Frederika“ i „Delija“ u Muzeju umetnosti u Misisipiju predstavlja važan korak ka prepoznavanju i razumevanju složenih odnosa koji su postojali između robovlasnika i robova u Americi. Ovi portreti ne samo da prikazuju umetničke vrednosti svog vremena, već takođe pozivaju na razmišljanje o prošlosti i njenim uticajem na savremeno društvo. Diskusije koje proizlaze iz ovih dela mogu otvoriti vrata za dublje razumevanje tema poput rase, identiteta i ljudskih prava, čime se doprinosi stvaranju pravednijeg društva.
Na kraju, izložba ovih portreta je više od umetničkog prikaza; to je podsećanje na važnost sećanja na ljude i njihove priče, čak i kada su njihove sudbine bile obeležene patnjom i nepravdom.
