Predsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas je na današnjoj konferenciji za novinare izjavio da je jedino rešenje za Naftnu industriju Srbije (NIS) preuzimanje ove kompanije od strane države Srbije, koja je u većinskom vlasništvu ruskih investitora. Đilas je naglasio da je ovo pitanje od suštinskog značaja za nacionalni interes, te da je neophodno da Srbija preuzme kontrolu nad ključnim energetskim resursima.
Tokom izlaganja, Đilas je istakao da su SSP i Srbija centar (Srce) podneli Predlog zakona o utvrđivanju javnog i opšteg interesa, koji bi omogućio uvođenje nadzornog organa u NIS i suspenziju prava vlasništva akcionara Gasprom Njeft i PJSC Intelligence. Ovaj predlog je, prema njegovim rečima, rezultat dugog čekanja da država preduzme konkretne korake u vezi sa situacijom u NIS-u.
Đilas je ukazao na primere Rumunije i Bugarske, koje su takođe preduzele slične mere u cilju zaštite svojih nacionalnih interesa. Predloženi zakon podrazumeva formiranje tročlanog privremenog nadzornog odbora, a ukoliko to ne bude dovoljno za stabilizaciju NIS-a, moglo bi se razmotriti i prodaju ruskog vlasništva na međunarodnom tenderu, uz pravo preče kupovine za Srbiju.
Predsednik SSP-a je kritikovao trenutnog predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, tvrdeći da ne sme da donese ovu ključnu odluku zbog pritisaka iz Moskve. Đilas je naglasio da Srbija ne može biti talac ni Vučića, ni ruskih interesa, i da je neophodno da zemlja preuzme sudbinu u svoje ruke. On je takođe istakao da su SSP i Srce predložili ovaj zakon nakon što su proveli godinu dana čekajući na adekvatne akcije države.
Đilas je ocenio da je Vučić odustao od evropskog puta i da je njegova spoljna politika doživela krah. Prema njegovim rečima, Srbija mora da vodi nezavisnu i odgovornu politiku, koja će je voditi ka članstvu u Evropi, umesto da ostane izolovana i podložna autokratskim pritiscima.
Poslanik stranke Srce, Stefan Janjić, je dodao da predloženi zakon jasno definiše javni interes, a da Ustav Srbije omogućava oduzimanje ili ograničavanje prava svojine kada je to u javnom interesu. Prema njegovim rečima, nadzorni odbor bi se sastojao od dva člana sa najmanje deset godina iskustva u energetici i jednog člana sa deset godina iskustva u privrednom pravu.
Janjić je takođe naglasio da bi prodaja ruskog vlasništva na međunarodnom tenderu morala biti u skladu sa tržišnom vrednošću, a da bi predloženi zakon bio na snazi do prestanka sankcija prema suspendovanom partneru. Ova pravila bi omogućila da se proces privatizacije odvija transparentno i u skladu sa međunarodnim standardima.
Predloženi zakon dolazi u trenutku kada je pitanje energetske sigurnosti Srbije postalo sve aktuelnije, s obzirom na globalne promene u energetskom sektoru i povećanu zavisnost od spoljnog snabdevanja. Đilas i Janjić veruju da je preuzimanje kontrole nad NIS-om ključno za budućnost Srbije, kako bi se obezbedila stabilnost i sigurnost energetskih resursa.
Ova inicijativa izazvala je različite reakcije u javnosti, a mnogi smatraju da je neophodno preispitati trenutne energetske politike i odnose sa stranim investitorima. Dok jedni podržavaju ideju o nacionalizaciji, drugi upozoravaju na moguće posledice po strana ulaganja i ekonomsku stabilnost zemlje.
U svakom slučaju, predloženi zakon i razgovori o budućnosti NIS-a nastaviće da budu u fokusu javne debate u Srbiji, dok se političke stranke i građani suočavaju sa složenim pitanjima energetske nezavisnosti i nacionalnog interesa.
