U Evropskoj uniji, dial-up tehnologija već dugo gotovo da nema značaja. Prema podacima Evropske komisije, njena upotreba je zabeležena do 2015. godine, kada su poslednji korisnici koristili ovu vrstu internetske veze, posebno u zemljama poput Luksemburga i Portugala. Od tada, digitalni pejzaž se znatno promenio, a brzi internet postao je norma u većini evropskih država.
S obzirom na brzinu napretka tehnologije i povećanje zahteva korisnika za internetom, dial-up je postao zastareo rešenje. Ova tehnologija omogućavala je pristup internetu putem telefonske linije, što je rezultovalo sporim brzinama i često prekidima veze. Sa pojavom DSL, kablovskog interneta i optičkih vlakana, korisnici su počeli da se prebacuju na brže i pouzdanije opcije.
U 2023. godini, preduzeća i pojedinci u EU sve više se oslanjaju na bežične tehnologije koje nude brže i stabilnije veze. Mobilni internet, koji je postao sveprisutna pojava, omogućava korisnicima da se povežu na mrežu bilo gde i bilo kada, čime se dodatno smanjuje potreba za starim dial-up rešenjima.
Pored toga, razvoj 5G mreža predstavlja značajan korak napred u oblasti komunikacija. Ova nova generacija mobilnih mreža nudi brzine koje su daleko veće od onih koje su bile moguće sa dial-up tehnologijom, čime se otvaraju mogućnosti za nove usluge i aplikacije koje zahtevaju visoke brzine prenosa podataka.
Statistika Evropske komisije pokazuje da je u 2022. godini oko 90% domaćinstava u EU imalo pristup internetu, a više od 80% njih koristilo je brze internet veze. Ovo je značajno povećanje u odnosu na prethodne godine, a naglašava važnost digitalne infrastrukture u modernom društvu. Uz to, unija se trudi da smanji digitalni jaz između različitih država članica, kao i između urbanih i ruralnih područja.
U okviru strategije „Evropa u digitalnom veku“, EU se fokusira na postizanje ciljeva koji uključuju dostupnost brzog interneta za sve građane. Ovaj plan podrazumeva ulaganje u infrastrukturu i razvoj novih tehnologija koje će omogućiti da se svi korisnici, bez obzira na njihovu lokaciju, povežu na internet visoke brzine.
Osim toga, EU je pokrenula različite inicijative kako bi podržala digitalizaciju malih i srednjih preduzeća. Ulaganje u digitalne alate i tehnologije postalo je ključno za konkurentnost na tržištu, a posebno je važno u vreme kada se sve više poslovanja prebacuje na online platforme.
Takođe, pandemija COVID-19 je dodatno ubrzala proces digitalizacije. Mnogi su se preduzetnici suočili sa izazovima tokom zatvaranja i ograničenja, što je dovelo do povećane potražnje za brzim i pouzdanim internetom. U tom kontekstu, dial-up je postao još manje relevantan, jer su kompanije tražile načine da ostanu povezane sa kupcima i partnerima.
U svetlu ovih promena, dial-up tehnologija se može smatrati reliktom prošlosti. Dok su neki korisnici možda imali nostalgiju prema ovoj vrsti povezivanja, većina je svesna prednosti koje donose savremene tehnologije. Brzi internet nije samo pitanje udobnosti, već i ključno sredstvo za ekonomsku i socijalnu inkluziju.
Kako se tehnologija nastavlja razvijati, očekuje se da će se digitalna pismenost povećavati, a korisnici će postajati sve svesniji mogućnosti koje im pruža savremeni internet. U tom smislu, dial-up će ostati u sećanju kao deo ranih dana interneta, dok će brži i efikasniji načini povezivanja oblikovati budućnost komunikacije.
Završno, jasno je da je era dial-up interneta završena, a EU je na dobrom putu ka potpunoj digitalizaciji, koja će omogućiti svima da uživaju u brzim i pouzdanim internet uslugama. U tom kontekstu, pristup internetu visoke brzine postaje osnova za napredak u svim aspektima društva.
