Mnogi ljudi koji su ikada tražili posao svesni su koliko je teško napisati radnu biografiju koja će privući pažnju poslodavca i istaknuti njihove veštine i kvalifikacije, posebno kada nemaju mnogo radnog iskustva. U takvim situacijama, mnogi pribegavaju preuveličavanju svojih sposobnosti ili čak lažima o radnim mestima koja su obavljali. Ova tema je nedavno izazvala raspravu na domaćem internetu, posebno na društvenoj mreži „Redit“, gde je jedna korisnica postavila pitanje da li drugi lažu u svojim CV-jevima.
Studentkinja koja ima 23 godine i do sada je radila samo u butiku preko omladinske, postavila je pitanje da li bi trebalo da doda netačne informacije u svoj CV kako bi povećala šanse za pronalaženje posla dispečera. Iako je svesna da je to neetično, razmatra mogućnost da malo „podeblja“ svoj radni životopis kako bi izgledala konkurentnije. Njena dilema je izazvala brojne komentare, od kojih su neki savetovali da se slobodno laže kako bi se postigao cilj, dok su drugi upozoravali na rizike koje laži u CV-ju nose.
Mnogi komentatori su otvoreno priznali da su preuveličavali svoje sposobnosti u radnim biografijama. „Foliraj sve dok ne uspeš“, „Naravno da treba lagati. Napiši da super znaš ono što si samo čula“, neki su od saveta. Većina učesnika rasprave je bila saglasna da se laži mogu isplatiti, ali samo ako se ne koriste previše očigledne neistine koje se lako mogu proveriti.
Međutim, bilo je i onih koji su istakli da se laži često obijaju o glavu. Jedan korisnik je podelio svoje iskustvo kako je lagao o tehnologijama koje nije poznavao i, iako je prošao intervju, ubrzo se suočio s velikim stresom kada je morao da radi s tim tehnologijama. „Naučio sam lekciju i nikada više nisam lagao na intervjuima“, rekao je. Drugi su upozorili da se poslodavci često konsultuju sa prethodnim poslodavcima, što može lako otkriti neistine.
Većina komentara ukazuje na to da postoji razlika između laži i preuveličavanja. Neki smatraju da je u redu malo „podebljati“ svoja iskustva, kao što je na primer reći da ste bili „senior programer“ kada ste u stvari bili „medior“. „Lažem, ali oprezno“, rekao je jedan korisnik, naglašavajući da se ne bi trebalo stavljati nešto što se lako može proveriti.
Što se tiče pitanja kako strukturirati CV, korisnici su savetovali da se stavi poslednji posao na vrh, a da se stariji poslovi navedu na kraju. Takođe, preporučeno je da se ne navode tačni meseci rada ako je bilo pauza između poslova, već samo godine, kako bi se izbeglo dodatno ispitivanje. „Lako proverljive stvari nikada ne stavljajte. Ali možete malo napumpati stvari koje nisu lako proverljive“, bio je još jedan od saveta.
Na kraju, rasprava je otvorila pitanje etike u pisanju CV-a i koliko su ljudi spremni da idu da bi dobili posao. Iako mnogi smatraju da je malo preuveličavanje prihvatljivo, postoji i strah od potencijalnih posledica koje laži mogu doneti. Kako se tržište rada menja, tako i pristupi tražiteljima posla i poslodavcima, a ova tema će sigurno ostati aktuelna i u budućnosti. U svakom slučaju, važno je pronaći ravnotežu između isticanja svojih veština i zadržavanja integriteta, kako bi se izbegli problemi koji mogu nastati usled laži ili preuveličavanja.
Na kraju, svako ko se suočava s ovom dilemom treba dobro razmisliti o svojim postupcima jer jedini način da se izgrade trajni odnosi sa poslodavcima jeste iskrenost.
