Badnji dan, koji prethodi Božiću, predstavlja značajan trenutak za sve hrišćanske vernike, donoseći duhovnu pripremu za najradosniji praznik Hristovog rođenja. Ovaj dan se obeležava posno, u duhu smirenosti i postiranja, a vernici ga provode u iščekivanju večernje zvezde koja označava trenutak rođenja Isusa Hrista. Prema crkvenom običaju, Badnji dan je poslednji dan Božićnog posta, a trpeza na ovaj dan uglavnom se sastoji od jela koja su pripremljena na vodi.
Tradicija Badnjeg dana razlikuje se od regiona do regiona, ali je osnovno pravilo da se na stolu ne sme naći riba. Crkva naglašava da je ovaj dan posvećen žitu, koje bi po tipiku trebalo da bude centralna namirnica. Na sajtu Eparhije šumadijske navedeno je da se žito priprema od zrna pšenice, a ovaj običaj ima duboke korene u pravoslavnoj tradiciji. Povezuje se sa Danilom i trojicom dečaka, koji su se hranili zrnevljem kako bi se zaštitili od paganskih običaja.
Žito na Badnji dan simbolizuje i Hristovo rođenje, a reči iz Jevanđelja podsećaju vernike na važnost skromnosti i skromnosti u hrani. Naime, u Jevanđelju se kaže: „Carstvo nebesko je kao zrno gorušično koje uzme čovek i posije na njivi svojoj.“ Ova izjava ukazuje na to da, iako je žito skromno, ono ima potencijal da donese velike plodove.
Jedan od najvažnijih običaja ovog dana je post do prve večernje zvezde. Ovaj običaj se čuva među pravoslavnim hrišćanima i predstavlja simbol čekanja na Rođenje Gospoda Isusa Hrista. Nakon što se na nebu pojavi prva zvezda, vernici mogu da sednu za trpezu i uživaju u posnim jelima. Preporučuje se da se na Badnji dan jede samo jednom dnevno, posle liturgije, a trpeza se postavlja na vodi. Riba, koja se često nalazi na stolovima mnogih domaćinstava, nije dozvoljena bez prethodnog razgovora sa parohom ili duhovnikom.
Ovaj dan je prilika za okupljanje porodice, ali i za refleksiju i molitvu. Vernici se pripremaju za Božić, a Badnji dan služi kao vezivno tkivo koje ih podseća na duhovne vrednosti i tradicije. Osim što obeležava pripremu za praznik, Badnji dan je i vreme kada se naglašava važnost zajedništva, ljubavi i solidarnosti među ljudima.
Praznična trpeza na Badnji dan može sadržavati razna posna jela, a svaka porodica ima svoje specifične običaje. U nekim krajevima se spremaju sarme, u drugima se prave različite vrste posnih pita, dok su u nekim delovima Srbije omiljena jela od žita. Ova raznovrsnost dodatno obogaćuje prazničnu atmosferu i omogućava da se na različite načine obeleži važnost ovog dana.
Kako se Badnji dan približava, mnoge porodice se pripremaju za ceremonijalno sečenje badnjaka, koji simbolizuje dolazak Božića. Ovaj običaj uključuje i paljenje badnjaka, što predstavlja svetlost i nadu koju donosi rođenje Isusa Hrista. U večernjim satima, uz molitvu i pesmu, vernici se okupljaju oko badnjaka, jačajući tako porodične veze i duhovno jedinstvo.
Badnji dan je, dakle, više od običnog dana u kalendaru. To je vreme za duhovnu obnovu, za podsećanje na važne vrednosti života i za povezivanje sa porodicom i zajednicom. Iako se običaji razlikuju, suština ostaje ista – proslava Hristovog rođenja kroz post, molitvu i zajedništvo. Ovaj dan, sa svojom simbolikom i tradicijom, ostaje duboko ukorenjen u srcima svih pravoslavnih hrišćana, koji ga doživljavaju kao važan deo svoje vere i identiteta.
