Zbog nove uredbe Evropske unije, koja stupa na snagu 30. decembra 2025. godine, cene mnogih proizvoda u supermarketima mogle bi značajno da porastu. Ova regulativa, iako ima za cilj da spreči krčenje šuma u cilju očuvanja životne sredine, izaziva zabrinutosti među trgovcima i proizvođačima koji upozoravaju na potencijalne visoke troškove i dodatni administrativni pritisak.
Prema Uredbi o deforestaciji (EUDR), od kraja 2025. godine u EU neće biti moguće uvoziti robu koja potiče iz područja gde je došlo do krčenja šuma nakon 31. decembra 2020. godine. Ova pravila se ne odnose samo na tropske kišne šume, već i na šume unutar Evrope. Uredba obuhvata sedam ključnih sirovina: kafu, kakao, palmino ulje, soju, goveđe meso, drvo i kaučuk, kao i prerađene proizvode, uključujući čokolade, kožne torbe i nameštaj od iverice.
Jedan od ključnih zahteva za kompanije biće obaveza da tačno navedu poreklo svojih sirovina, uključujući geolokacijske koordinate zemljišta na kojem su uzgajene. U slučaju pogrešnih podataka ili izostanka potrebnih informacija, kompanije se suočavaju s ozbiljnim posledicama, uključujući novčane kazne, zabranu uvoza ili čak zaplenu proizvoda.
Jurg Kremer, glavni ekonomista „Commerzbanke“, ističe da će birokratija predstavljati najveći izazov za poslovanje, verovatno čak i veći od visokih poreza i troškova energenata. On smatra da bi bilo efikasnije da se obavežu samo uvoznici da dokažu da roba ne dolazi iz područja gde je došlo do krčenja šuma, umesto da se svi subjekti u lancu snabdevanja opterećuju ovim zahtevima.
Iz nemačkog trgovačkog lanca „EDEKA“ upozoravaju na ogroman administrativni teret koji uključuje milione novih izjava o usklađenosti, čak i za robu koja je već proverena, kao i zahtevnu obradu geolokacijskih podataka. Martin Šiler iz Fairtrade Deutschland takođe naglašava da će troškovi biti visoki i da će se verovatno preneti na potrošače.
Dirk Hajmiz iz „REWE Grupe“ izjavio je da trenutno nije moguće precizno odrediti kako će se ova uredba odraziti na cene u supermarketima. Međutim, postoje zabrinutosti da će mali proizvođači, posebno u zemljama globalnog juga, najviše osetiti teret novih zahteva, što može dovesti do nestašica organskih i Fairtrade sertifikovanih proizvoda.
Šiler zaključuje da je osnovna ideja uredbe dobra, ali da u sadašnjem obliku ne doprinosi pravednosti, već može imati suprotan efekat. Potrošači će se suočiti sa višim cenama, dok će mali proizvođači biti dodatno opterećeni administrativnim zahtevima, što može ugroziti njihovu opstojnost na tržištu.
Evropska unija se nada da će ovim potezom doprinijeti očuvanju šuma i borbi protiv klimatskih promena, ali kako će to uticati na svakodnevni život građana, ostaje da se vidi. U vreme globalne ekonomske krize, ovakvi koraci mogu izazvati dodatne tenzije među potrošačima i trgovcima, koji već osećaju pritisak rasta cena.
U zaključku, predstojeći izazovi koje donosi nova uredba EU zahtevaju pažljivu analizu i prilagođavanje kako bi se obezbedila ravnoteža između očuvanja životne sredine i ekonomskih interesa građana i preduzeća. Sve oči su uprte u predstojeće promene i njihove posledice na tržište i potrošače.
