Mitrić, bivši policajac i dopisnik „Večernjih novosti“, suočava se sa posljedicama napada koji je doživeo 12. septembra 2005. godine. On je pretrpeo teške telesne povrede kada ga je napao policajac iz Beograda, za kojeg je kasnije utvrđeno da je osuđen na godinu dana zatvora. Međutim, zbog abolicije tadašnjeg predsednika Srbije, kazna nije izdržana, a Mitriću nikada nisu izmireni troškovi suđenja, koji su se, prema njegovim rečima, akumulirali kroz četiri pravosnažne presude.
Mitrić se suočava sa dodatnim poteškoćama u procesu izvršenja presude. Nedavno, sudski izvršitelj je pokušao da popiše imovinu napadača, ali je on opet bio odsutan. Umesto njega, prisutni su bili njegovi ukućani i advokat, bivši visoki službenik policije. Mitrić ukazuje na bliskost između njegovog napadača i njegovog advokata, što dodatno komplikuje situaciju. Iako je suđenje završeno, Mitrić smatra da se nepravda nastavlja kroz nedostatak odgovornosti za napad.
Mitrić je više puta tražio da se ispita pozadina napada, ali bez uspeha. On tvrdi da su osobe koje su bile uključene u pokušaj njegove likvidacije veoma uticajne i da su nastavili s opstrukcijama. Njegova bezbednost je i dalje ugrožena, a on je primoran na policijsko obezbeđenje koje, kako kaže, nije zbog straha, već da se izbegne dodatno nasilje koje bi moglo ostati nekažnjeno.
U jednom trenutku, Mitrić je istakao da je bio izložen uvredama od strane bivšeg policajca koji je takođe bio osuđen zbog pretnji. I pored toga što je postigao određeni napredak u pravdi, kao što su presude protiv njegovih napadača, on se i dalje suočava sa dugovima vezanim za sudske troškove. Njegovi troškovi su znatno premašili njegovu bruto platu, što ga dodatno opterećuje.
Mitrić takođe pominje da su neki članovi policije bili protiv njegovog obezbeđenja, što ukazuje na sistemsku opstrukciju unutar policijskih struktura. On smatra da je njegov napad bio rezultat namernog zanemarivanja od strane policije, a ne slučajne nemarnosti. Očekuje da će napadači odgovarati za svoje postupke, ali se oseća kao da su njihovi postupci proizašli iz viših, skrivenih interesa.
U zaključku, Mitrić naglašava da je i dalje otvoren za mogućnost pomirenja sa svojim napadačem, ukoliko bi taj bio spreman da otkrije ko su stvarni nalogodavci napada. Ipak, on se suočava sa činjenicom da su napadi na novinare u Srbiji često ostajali nerasvetljeni, a pravda može biti duga i teška. Mitrićovo iskustvo ukazuje na šire probleme u pravosudnom sistemu i policiji, gde se često čini da su pojedinci iznad zakona, ostavljajući žrtve bez zaštite i pravde.
