Šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke, Milenko Jovanov, osudio je incident koji se nedavno dogodio na tribini Proglasa u Frankfurtu, gde je novinar pokušao da postavi pitanje i doživeo fizički napad. Jovanov je istakao da je ovaj događaj posledica dvogodišnjeg podsticanja nasilja u Srbiji. Prema njegovim rečima, nasilje se ne samo tolerira, već i opravdava, što dovodi do situacija poput one u Frankfurtu, gde su se, umesto slobodne rasprave i dijaloga, dogodili fizički obračuni.
Jovanov je opisao incident kao „odvratnu scenu“ u kojoj je novinar, koji je platio ulaznicu, bio izbačen iz sale uz upotrebu sile, uključujući čupanje za kosu. Naglasio je da je to više ličilo na obračune iz tridesetih godina prošlog veka u Evropi nego na javnu tribinu, gde bi trebala da postoji sloboda postavljanja pitanja. Ova scena, kako je naveo, podseća na trenutke iz filma „Uspon zla“, gde se postavljaju pitanja koja se zatim brutalno potiskuju.
Jovanov je kritikovao pojedine javne ličnosti koje su pokušale da relativizuju ovaj incident, umesto da ga jasno osude. On se osvrnuo na to da su neki pokušali da umanje značaj događaja, umesto da iznesu stav o tome da je takvo ponašanje neprihvatljivo. Prema njegovim rečima, inicijativa Proglas, koja se predstavlja kao glas dijaspore, zapravo predstavlja samo samu sebe i svojim tribinama širi pesimizam i negativnost o situaciji u Srbiji.
On je istakao da na ovakve skupove dolaze građani u nadi za zabavu, ali se suočavaju sa negativnim porukama koje im se serviraju. Jovanov je optužio organizatore da koriste svako moguće sredstvo kako bi promovisali negativne vesti o Srbiji, bez obzira na postignuća i napredak u zemlji. Ove poruke, kako je rekao, služe samo da bi se stvorila atmosfera straha i depresije među ljudima.
Osim toga, Jovanov je upozorio na fenomen nevladinih organizacija koje se ne registruju kao političke stranke, ali de facto funkcionišu kao takve. On je istakao potrebu za zakonskim regulisanjem ovog sistema, kako bi se sprečilo da se političke agende skrivaju iza nevladinih organizacija. U tom kontekstu, Jovanov je naveo da su dva političara pokušala da predlože izmene zakona, ali su naišli na žestoke kritike i otpor javnosti, što ukazuje na duboku podeljenost i nesuglasice u društvu.
Takođe, Jovanov je naglasio da opozicija u Srbiji treba da preuzme odgovornost i jasno se izjasni o ključnim pitanjima, kao što su sankcije Rusiji, priznanje nezavisnosti Kosova i članstvo u NATO. On je pozvao opozicione stranke da jasno iskažu svoje stavove, umesto da ostaju neodređene i izbegavaju direktne odgovore na pitanja građana. Prema njegovim rečima, ovakva nejasnoća vodi unutrašnjim sukobima unutar opozicije, gde svaka stranka ima različite stavove o istim pitanjima.
Jovanov je podsetio na reči predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, koji je ukazao na to da bi pozicija Srbije u procesu evrointegracija bila olakšana ukoliko bi zemlja uvela sankcije Rusiji i priznala Kosovo. Ipak, opozicija se, kako tvrdi, ne izjašnjava jasno o ovim pitanjima, što dodatno otežava održavanje političkog dijaloga u zemlji.
On je završio sa konstatacijom da, iako priznanje Kosova može biti protivustavno, oni koji se zalažu za to imaju pravo da pokrenu inicijativu za promenu Ustava. Jovanov je naglasio da su stavovi o sankcijama i NATO-u legitimne političke opcije, ali je ključni problem što opozicija „laže“ o svojim pravim stavovima i namerama, što dodatno komplikuje političku situaciju u Srbiji.
