Puštanje u rad gasovoda može pomoći da se stabilizuje situacija na tržištu gasa. Prvi krak gasovoda „Severni tok 2“ je napunjen tehničkim gasom, saopštio je operater tog cevovoda „Nord strim 2“. Upumpano je oko 177 miliona kubnih metara gasa što je osiguralo nivo pritiska od 103 bara, što je dovoljno da bi u budućnosti mogao početi transport tog energenta ovim pravcem.
Što se tiče drugog kraka gasovoda, radovi na puštanju gasovoda u operativno stanje i dalje su u toku. Prethodno je potpredsednik ruske Vlade, Aleksandar Novak, izjavio da bi puštanje u rad gasovoda „Severni tok 2“ moglo pomoći u stabilizaciji situacije na tržištu gasa, što bi bilo od značaja za evropske zemlje suočene sa krizom snabdevanja energijom.
Gasovod „Severni tok 2“ proteže se od obale Rusije preko Baltičkog mora do Nemačke i sastoji se od dva kraka ukupnog kapaciteta 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Njegova izgradnja završena je 10. septembra, a s obzirom na trenutnu situaciju na tržištu gasa, njegovo puštanje u rad postaje sve važnije.
U međuvremenu, u toku je proces sertifikacije operatora gasovoda, kompanije „Nord strim 2 AG“. Ovaj proces će se odvijati u dve faze: najpre će nemački regulator izraditi nacrt odluke, a zatim će svoju ocenu o tome dati Evropska komisija. Ceo proces, prema zakonskim zahtevima, može potrajati nekoliko meseci, a nemački regulator je u septembru dobio kompletan paket dokumenata potrebnih za sertifikaciju.
Ova situacija dolazi u trenutku kada su evropske zemlje suočene sa povećanom potražnjom za gasom, što je izazvano različitim faktorima, uključujući ekonomski oporavak nakon pandemije, kao i smanjenje snabdevanja iz drugih izvora. U tom kontekstu, „Severni tok 2“ predstavlja ključni deo infrastrukture koja bi mogla doprineti stabilnosti snabdevanja gasom u Evropi.
S obzirom na to da je Evropa u posljednje vreme bila pod pritiskom zbog visokih cena energenata, posebno gasa, puštanje gasovoda u rad moglo bi doneti olakšanje za industriju i potrošače. Analitičari ukazuju na to da bi stabilizacija tržišta gasa mogla smanjiti inflaciju i pomoći ekonomskom oporavku u regionu.
Jedan od ključnih izazova koji se postavljaju u vezi sa „Severnim tokom 2“ jeste njegova politička komponenta. Postoje brojni protivnici ovog projekta unutar Evropske unije, koji se protive zavisnosti od ruskog gasa. Ova protivljenja dolaze iz različitih zemalja članica, a posebno su izražena u istočnim članicama EU, koje strahuju od prekomerne zavisnosti od Rusije.
Pored toga, postoje i ekološki aspekti koji se razmatraju u vezi sa ovim projektom. Kritičari ističu da bi izgradnja i operacija gasovoda mogle imati negativan uticaj na životnu sredinu, dok zagovornici tvrde da je gas prelazno rešenje ka održivijim izvorima energije.
U svakom slučaju, puštanje „Severnog toka 2“ u rad ostaje tema od velikog značaja za energetsku budućnost Evrope. Kako se proces sertifikacije nastavlja, svi očigledno očekuju kako će se situacija dalje razvijati. U narednim mesecima, biće ključno pratiti kako će reagovati tržište gasa i koje će posledice imati puštanje ovog gasovoda u operativno stanje. Stabilizacija tržišta gasa može doneti potrebnu sigurnost mnogim zemljama u regionu, a sa njom i ekonomsku stabilnost i rast.
