Ustav Srbije strogo propisuje da niko nema pravo da uđe u tuđu nepokretnost bez pisane sudske odluke, ali postoje izuzeci koji se moraju uzeti u obzir. Advokat Lazar Borozan je u razgovoru za Euronews Srbija pojasnio u kojim situacijama je ulazak u tuđi prostor ipak dozvoljen.
Prema rečima Borozana, ulazak u tuđi prostor bez pisane odluke suda može biti opravdan u slučajevima kada je neophodno izvršiti neposredno lišenje slobode učinioca nekog krivičnog dela ili kada je potrebno otkloniti neposrednu i ozbiljnu opasnost za ljude i imovinu. Ove situacije se pretežno odnose na javne tužioce i ovlašćena lica iz policije.
Borozan je takođe napomenuo da Zakon o stanovanju i održavanju zgrada obavezuje vlasnike stanova da omoguće upotrebu svog stana ako je to nužno za hitne popravke ili održavanje zgrade ili drugih stanova. Ovaj zakon predviđa i hitne intervencije koje su potrebne za zaštitu zdravlja ljudi i imovine.
„U tim situacijama, čak i bez odluke suda, može se ući u nečiji prostor. Međutim, u svim drugim slučajevima, niko ne može bez pisane odluke suda da uđe u nečiji prostor“, istakao je advokat.
Ukoliko neko neovlašćeno uđe u tuđi prostor, vlasnik ima pravo da pokrene sudski postupak protiv takvog lica. U nekim situacijama, vlasnik prostora može koristiti i institut samopomoći, koji je regulisan Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa.
Institut samopomoći omogućava vlasniku prostora da se brani protiv bilo kog lica koje ga neovlašćeno uznemirava u posedu, ali pod određenim uslovima. Borozan je objasnio da je potrebno da opasnost bude neposredna, da je samopomoć nužna i da način na koji se vrši ta samopomoć odgovara konkretnim prilikama.
Neposredna opasnost znači da se ulazak u prostor dešava u trenutku kada je opasnost prisutna. Nužnost podrazumeva da je samopomoć jedini način zaštite u tom trenutku. Srazmernost znači da način odbrane mora odgovarati situaciji. „Institut samopomoći je dozvoljen ako se svi ovi uslovi ispune, a tada ne postoji kršenje zakona od strane lica koje brani svoj prostor“, rekao je Borozan.
Međutim, ako nisu ispunjeni svi navedeni uslovi, dolazi do krivičnog dela poznatog kao samovlašće. Na primer, ako se u stanu nalazi zakupac koji je prestao da plaća kiriju, to ne može biti opravdana neposredna opasnost koja bi omogućila ulazak u stan bez sudske odluke. Institut samopomoći može se koristiti samo kada neko u kratkom vremenskom intervalu ugrožava nečije pravo, omogućavajući građaninu da zaštiti svoju imovinu bez čekanja na intervenciju državnih organa.
Borozan je naglasio kako je važno da građani budu svesni svojih prava i obaveza kada je reč o ulasku u tuđe prostore. U situacijama kada se suočavaju s neposrednom opasnošću, važno je da znaju kako mogu legalno da reaguju i zaštite svoju imovinu, ali i da su svesni granica svojih prava kako ne bi došlo do kršenja zakona.
U zaključku, Borozan je podvukao da je razumevanje zakonskih okvira i prava u ovakvim situacijama ključno za sprečavanje potencijalnih sukoba i pravnih problema. „Građani moraju biti informisani o tome kako da se ponašaju u situacijama kada im je imovina ugrožena, a istovremeno moraju poštovati prava drugih“, rekao je advokat Lazar Borozan.
