Kupovina polovnog automobila u Srbiji često predstavlja izazov, a u poslednje vreme je postalo sve očiglednije da postoji zabrinutost u vezi sa tačnošću prikazane kilometraže. Nedavna objava na Redditu ponovo je otvorila ovu temu, ističući sumnje među kupcima da li je realno da vozilo staro 15 godina ima tako nisku kilometražu, često se dovodeći u pitanje praksa vraćanja kilometraže kod uvezenih automobila.
Korisnik koji je započeo diskusiju ukazao je na to da je manipulacija sa kilometražom mnogo rasprostranjenija nego što se priznaje, a jedan od ključnih pokazatelja može biti stanje volana. Naime, volan je deo vozila koji najviše trpi tokom korišćenja, pa se može koristiti kao signal za proveru autentičnosti pređene kilometraže. Automobil star 15 ili 16 godina sa 170.000 do 180.000 pređenih kilometara može izgledati kao dobra kupovina, ali ukoliko volan izgleda izlizano i oštećeno, to može značiti da je vozilo prešlo mnogo više od prikazanog.
S druge strane, postoji i praksa da prodavci menjaju ili presvlače volan kako bi prikrili tragove habanja, što dodatno otežava procenu stvarnog stanja vozila. Nesrazmera između starosti automobila i stanja enterijera može biti znak da je automobil pretrpeo više korišćenja nego što to broj na kilometar-satu sugeriše.
Mnogi komentatori na Redditu su se složili da volan nije jedini indikator. Sedišta, posebno vozačevo, često otkrivaju pravo stanje automobila. Izlizani bočni oslonci, ulegnuta pena ili oštećeni šavovi mogu ukazivati na to da je vozilo intenzivno korišćeno. Takođe, stanje pedala može biti još jedan važan pokazatelj. Ako na primer, automobil navodno ima 160.000 kilometara, a pedale izgledaju kao da su prešle duplo više, to treba pobuditi sumnju kod kupca.
Kupci često zanemaruju i sitne detalje poput izlizane ručice menjača ili dugmića na komandnoj tabli, a upravo ti sitni detalji mogu pomoći da se dobije realnija slika o tome koliko je automobil zapravo korišćen.
Stručnjaci sugerišu da kupci ne donose odluke samo na osnovu izgleda vozila i broja na kilometar-satu. Ključ je u kombinaciji provera koje uključuju detaljan pregled enterijera, uvid u servisnu istoriju i račune, provere vozila putem dostupnih baza podataka i pregled automobila kod nezavisnog mehaničara. Budući da u nekim državama Zapadne Evrope postoje sistemi koji redovno evidentiraju kilometražu, važno je proveriti da li takva transparentnost postoji pre kupovine.
Kupovina uvezenih automobila bez kompletne servisne dokumentacije nosi sa sobom dodatni rizik. Na kraju, najvažnije pravilo koje treba imati na umu je da ako ponuda deluje predobro da bi bila istinita, verovatno i jeste. Pažljivo posmatranje detalja poput stanja volana, pedala i enterijera može vas poštedeti velikog finansijskog gubitka i razočaranja nakon kupovine.
Ova tema ukazuje na potrebu za većom pažnjom prilikom kupovine polovnih vozila, kao i važnost edukacije kupaca o potencijalnim prevarama i trikovima koji se koriste u ovoj industriji. U svetu gde je cene polovnih automobila u stalnom porastu, sumnje u vezi sa tačnošću prikazane kilometraže postaju sve relevantnije, a kupci bi trebali biti oprezniji nego ikad pre.
