Nemačka je u poslednjih nekoliko godina postala ključni igrač na tržištu kafe, preuzimajući vodeću ulogu u uvozu brazilske kafe. Prema podacima koje su objavili brazilski izvoznici, u 2022. godini Nemačka je uvezla 5,4 miliona džakova kafe od 60 kilograma, što predstavlja 13,5 odsto ukupnog izvoza brazilske kafe. U isto vreme, Sjedinjene Američke Države, tradicionalno najveći kupac brazilske kafe, su smanjile svoj uvoz na samo 5,3 miliona džakova, što je gotovo prepolovljeno u odnosu na prethodne godine.
Ovaj značajan pad u američkom uvozu može se pripisati novim carinama koje je uveo predsednik Donald Tramp. U prvoj godini svog drugog mandata, Tramp je nametnuo carine koje su dosegle čak 50 odsto na sve vrste brazilske kafe. Ove mere su dovele do drastičnog smanjenja isporuka u SAD, koje su pale za 55 procenata između avgusta i decembra 2022. godine, u trenutku kada je Bela kuća uvela carinu.
Odluka o nametanju carina proizašla je iz političkih razloga, kada je lokalno pravosuđe u Brazilu pokrenulo krivični postupak protiv Trampovog saveznika, bivšeg predsednika Žaira Bolsonara. Bolsonaro je kasnije osuđen na 27 godina zatvora zbog pokušaja državnog udara, što je dodatno zakomplikovalo odnose između dve zemlje. Tramp je, međutim, u novembru 2022. godine delimično povukao neke od ovih mera zbog skoka cena hrane uzrokovanih carinama.
Brazil, koji pokriva trećinu globalne potrošnje kafe, izvozi svoje proizvode u više od 120 zemalja širom sveta. Zbog toga je uticaj ovih carina na globalno tržište kafe značajan. Nemačka, koja je uspešno preuzela ulogu najvećeg kupca, sada koristi ovu priliku da diversifikuje svoje izvore, dok se američko tržište suočava s izazovima povećanih troškova.
Uvođenje carina nije samo uticalo na količinu uvezene kafe, već i na cene. Uvoznici u SAD su se suočili sa znatnim povećanjem troškova, što je rezultiralo višim cenama za potrošače. U međuvremenu, nemački kupci su uspeli da izbegnu ovakve posledice, čime su ojačali svoju poziciju na tržištu.
Iako su carine uticale na smanjenje uvoza kafe iz Brazila, postoji i mogućnost da se situacija promeni u budućnosti. Trampove mere su izazvale brojne kritike, a novi administrativni tim može doneti drugačije odluke koje će ponovo otvoriti vrata za veći uvoz brazilske kafe u SAD. U svakom slučaju, trenutna situacija pruža priliku za analizu trgovinskih odnosa između dve zemlje, kao i za promišljanje o budućim strategijama koje bi mogle uticati na globalno tržište kafe.
U ovom kontekstu, Nemačka može nastaviti da jača svoju ulogu na tržištu, potražujući nove načine za uspostavljanje dugoročnih odnosa s proizvođačima kafe u Brazilu. Zajednički projekti, kao što su održiva poljoprivreda i fer trgovina, mogli bi dodatno učvrstiti ovu poziciju i omogućiti Nemačkoj da postane ključni igrač na tržištu kafe globalno.
Ova situacija takođe naglašava važnost trgovinskih politika u oblikovanju ekonomskih odnosa između zemalja. Kako bi se izbegli slični problemi u budućnosti, važno je da se vode razgovori o trgovinskim sporazumima koji će uzeti u obzir interese svih strana, uključujući i proizvođače, izvoznike i potrošače.
U zaključku, trenutne promene u uvozu brazilske kafe od strane SAD i Nemačke predstavljaju značajne ekonomske i političke tokove koji će sigurno oblikovati budućnost trgovine kafom. U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje kako će se tržište razvijati u narednim godinama, i koje će strategije zemlje koristiti da se prilagode novim uslovima na globalnom nivou.
