Optužbe o etničkom čišćenju Srba tokom operacije „Oluja“ iz 1995. godine ponovo su na tapetu nakon objave transkripata sa sastanka hrvatskog vojno-političkog vrha na Brionima. Ovaj sastanak je održan 31. jula 1995. godine i postao je ključni dokaz u postupku protiv nekolicine generala Hrvatske vojske pred Haškim tribunalom. U transkriptima se jasno vidi postojanje plana za etničko čišćenje Srba, što je izazvalo brojne kontroverze i kritike prema Hrvatskoj.
Optuženi generali Ante Gotovina i Mladen Markač su prvobitno osuđeni na dugogodišnje kazne za ratne zločine, ali su žalbenim postupkom oslobođeni svih optužbi za udruženi zločinački poduhvat. Odluka suda je izazvala pomešane reakcije, posebno zbog tvrdnji da bi potvrda optužnice implicirala i tadašnju administraciju američkog predsednika Bila Klintona, koja je pružila podršku Hrvatskoj tokom rata.
Na sastanku na Brionima, predsednik Franjo Tuđman je govorio o planu za vojnu akciju protiv Srba, ističući da je potrebno naneti „takve udarce da Srbi praktično nestanu“. Ova izjava postavlja sumnje o namerama hrvatskog vojnog vrha i njihovim akcijama tokom rata. Tuđman je, nažalost, preminuo pre nego što je Haški tribunal podigao optužnicu, ali su se pojavili dokazi koji ukazuju na to da bi i američka administracija mogla biti uključena u ratne zločine.
Kako je istraživao novinar Roj Gatmen, saradnja između američkih obaveštajnih službi i Hrvatske bila je značajno dublja nego što je zvanično priznato. Prema rečima Miroslava Tuđmana, sina tadašnjeg predsednika, SAD su obezbedile šifrovačku opremu hrvatskoj vojsci, a CIA je potrošila najmanje 10 miliona dolara na prislušne uređaje kako bi pratila komunikaciju u Bosni i Srbiji. Ove informacije su bile od suštinskog značaja za uspeh hrvatskih vojnih operacija.
Nemački „Špigl“ je takođe izvestio kako su američki vojnici obučavali hrvatske vojnike u Fort Irvinu u Kaliforniji, dok je Pentagon pomagao u planiranju operacije „Oluja“. Pre same ofanzive, tadašnji zamenik direktora CIA, Džordž Tenet, se navodno sastao sa Gotovinom i Tuđmanovim sinom, što ukazuje na direktnu američku umesanost u ratne operacije.
U knjizi „Tržište sile“, autorka Debora Avant navodi da je Hrvatska vojska 1994. godine bila nedovoljno obučena i loše opremljena. Nakon što su se obratili američkoj plaćeničkoj kompaniji MPRI, situacija se značajno poboljšala. Operacije „Bljesak“ i „Oluja“ su izvedene prema NATO taktikama, što dovodi do sumnje da je MPRI imao značajnu ulogu u planiranju i pripremi ovih operacija, obezbeđujući tako američku pomoć bez direktnog vojnog uplitanja.
Tokom sastanka na Brionima, ministar spoljnih poslova Gojko Šušak je predložio da se Srbima bace letci sa oznakama puteva za bezbedno povlačenje, na šta je Tuđman reagovao smehom, ukazujući na to da će takav potez izazvati potpuni haos. Ovaj incident dodatno osvetljava stavove tadašnjeg vojnog i političkog vrha prema Srbima i njihovom statusu tokom rata.
Sve ove informacije ponovo su otvorile pitanja o ratnim zločinima koji su se dogodili tokom operacije „Oluja“ i o ulozi stranih država, posebno SAD-a, u tim događanjima. Iako su generali oslobođeni optužbi, postavlja se pitanje odgovornosti i moralne obaveze prema žrtvama ovog sukoba, kao i prema budućim generacijama koje treba da se suoče sa nasleđem rata. Ova tema ostaje i dalje aktuelna, sa mnogim neodgovorenim pitanjima i zahtevima za pravdu.
