Tekst se bavi humanitarnom akcijom koju je pokrenulo Udruženje veterana organa bezbednosti i vojne policije Srbije, povodom pomoći porodici poginulog heroja Desimira Selimovića, poznatog kao Desko. Desko je izgubio život 14. aprila 1999. godine, tokom rata na Kosovu, dok je bio ranjen i transportovan u bolnicu. Njegova porodica, koja živi u teškim uslovima, obeležila je godišnjicu njegovog pogibije 11. aprila, a veterani su tom prilikom shvatili koliko su im potrebni.
Na osnovu saznanja o teškom životnom stanju porodice Selimović, veterani su odlučili da pruže pomoć. U periodu od deset dana, uspeli su da prikupe sredstva za kupovinu veš mašine i frižidera, kao i da pokriju dugovanja porodice za komunalne usluge. Ova akcija je pokazala solidarnost i zajedništvo među veteranima, koji su se okupili kako bi olakšali život porodici koja se suočava sa velikim izazovima.
Veterani su ponovo posetili porodicu Selimović 24. aprila 2026. godine kako bi uručili prikupljenu humanitarnu pomoć. Ovaj trenutak je bio emotivan za sve prisutne, a zahvalnost porodice bila je izražena kroz suze i reči koje su potvrdile duboku zahvalnost. Pored porodice, događaju su prisustvovali i predstavnici romske zajednice, građani, kao i mnogi veterani i saborci iz 52.bVP.
Važnost ovakvih humanitarnih akcija nije samo u materijalnoj pomoći, već i u vraćanju vere ljudima u dobrotu i solidarnost. Kada romskoj porodici kažete „niste više sami“, to postaje mnogo više od obične fraze; to je signal da zajednica brine o njima i da njihova borba nije zaboravljena. Predstavnik Udruženja je prilikom uručivanja pomoći naglasio da je njihova misija da nijedna žrtva, nijedan veteran ne bude zaboravljen.
Ova akcija je pokazala kako se zajedništvo i podrška mogu manifestovati kroz konkretna dela. Veteranima je stalo do sećanja na svoje saborce, ali i do brige za njihove porodice, što je naročito važno u vremenima kada mnogi ljudi pate od siromaštva i nedostatka osnovnih životnih sredstava.
Medijska prisutnost na događaju ukazuje na to da ovakvi gestovi humanosti treba da budu češći, iako su nažalost postali retkost. U današnje vreme, kada se često zaboravlja na one koji su dali sve za svoju zemlju, ovakve akcije podsećaju na važnost zajedništva i empatije.
Desimir Selimović, iako nije među živima, ostaje simbol hrabrosti i odanosti, a njegova porodica dobila je priliku da oseti podršku i ljubav zajednice. Ovaj događaj ne samo da je pomogao porodici u materijalnom smislu, već je i obnovio njihovu veru u ljude.
Veterani su pokazali da se prijateljstva stečena u borbi ne zaboravljaju, i da su spremni da se bore ne samo za sećanje na svoje saborce, već i za dostojanstvo njihovih porodica. Ova akcija je samo jedan od mnogih koraka ka jačanju solidarnosti i ljudskosti u društvu, i pruža nadu da se uvek može učiniti nešto dobro za one kojima je pomoć najpotrebnija.
