BITKA na Paštriku, koja se odigrala između 26. maja i 14. juna 1999. godine, predstavljala je ključnu tačku sukoba između srpskih snaga i kombinovanih snaga NATO-a i albanskih terorista, poznatih kao Oslobodilačka vojska Kosova. Ova bitka je bila deo šireg konteksta NATO agresije na SR Jugoslaviju, a njen ishod imao je direktne posledice na dalji tok sukoba i potpisivanje Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu, što je označilo kraj bombardovanja.
Sukobi su započeli kada je NATO, 26. maja 1999. godine, pokrenuo operaciju „Strela“, usmerenu na probijanje srpske odbrane i zauzimanje teritorije Kosova i Metohije. Na severu Albanije su se okupile snage od 10.000 do 12.000 vojnika, uključujući albanske snage, strane plaćenike i NATO instruktore, sa ciljem da prekinu komunikaciju između Prizrena i Đakovice.
Uprkos prevlasti neprijatelja u broju i tehnici, srpske snage su se hrabro borile. Na terenu su branioci Kosova i Metohije, iako izloženi snažnim napadima avijacije i artiljerije, uspeli da zadrže svoje položaje. Bitka na Paštriku, iako bez definitvnog pobednika, ostavila je dubok trag u kolektivnoj svesti naroda i vojnika koji su se borili za očuvanje svoje zemlje.
Uoči bitke, srpske snage su procenile da će neprijatelj pokušati da probije odbranu na nekoliko pravaca, među kojima je bio i onaj kroz selo Vrbnicu. Odbrambeni sistem koji su srpske snage postavile bio je prilagođen teškim uslovima terena, sa velikim brojem rovova i utvrđenja. Na graničnoj liniji između Kosova i Albanije, borci su se suočili sa jurišima terorista, koji su često dolazili u talasima.
Uprkos intenzivnim napadima, srpske snage su se uspešno branile, a njihova borba je bila obeležena hrabrošću i odlučnošću. Tokom najintenzivnijih dana sukoba, posebno 31. maja, neprijatelj je mobilisao sve svoje resurse, ali su srpske jedinice, uz ogromne žrtve, uspele da zadrže svoje pozicije.
U ovom kontekstu, značaj bitke na Paštriku leži ne samo u vojnim aspektima, već i u simbolici otpora. General Nebojša Pavković, komandant Treće armije, izdao je naređenje da se po svaku cenu spreči prodor neprijatelja, a njegovi vojnici su se borili ne samo za teritoriju, već i za čast i opstanak naroda.
Bitka na Paštriku završila je 14. juna 1999. godine potpisivanjem Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu, što je označilo prekid borbenih dejstava i povlačenje srpskih snaga. Iako su srpske snage pretrpele značajne gubitke, njihova odbrana ostala je upamćena kao simbol hrabrosti i odlučnosti.
U ovoj borbi, koja je trajala skoro tri nedelje, poginulo je 26, a ranjeno 126 vojnika. I pored nadmoćnijih snaga neprijatelja, srpske jedinice su se pokazale kao pravi heroji, braneći svoje teritorijalne integritete po cenu velikih žrtava. Ova bitka nije samo vođena na frontu, već se i u srcima vojnika i naroda vodila borba za opstanak i čast.
Heroizam vojnih jedinica, dobrovoljaca i starešina tokom bitke na Paštriku biće zauvek upamćen u istoriji kao simbol otpora protiv agresije, a njihova borba postavlja temelje za buduće generacije koje će se suočavati sa sličnim izazovima.
