Dok automobilske kompanije neprestano rade na smanjenju potrošnje goriva svojih vozila, vozači se sve više okreću strategijama koje im omogućavaju da sami optimizuju vožnju. Brža vožnja može skratiti vreme putovanja, ali istovremeno značajno povećava potrošnju goriva, što dovodi do pitanja: koja brzina je optimalna za ekonomičnu vožnju?
Preporučuje se da vozači koriste viši stepen prenosa već pri brzinama od 50 km/h, prelazeći u četvrtu, a ponekad i petu brzinu, u zavisnosti od tipa motora. Idealna brzina za smanjenje potrošnje goriva kreće se između 90 i 100 km/h. Na primer, vožnjom brzinom od 100 km/h umesto 110 km/h, vozači mogu uštedeti do 9% goriva. Takođe, važno je održavati broj obrtaja između 1500 i 2500 o/min, jer tada motor radi najefikasnije. Kada vožnja pređe 120 km/h, potrošnja goriva može porasti za čak 30% u poređenju sa brzinom od 90 km/h.
Iako vožnja brzinom od 90 km/h nije uvek praktična na autoputovima, preporučuje se na otvorenim putevima gde su bezbednost i ekonomičnost vožnje bolje kontrolisani. Istraživanje Evropskog saveta za bezbednost saobraćaja (ETSC) pokazuje da automobili koji voze 90 km/h troše gotovo 30% manje goriva od onih koji voze 130 km/h. Preporučeni raspon brzina za efikasnu vožnju je između 50 i 80 km/h.
TÜV Süd, nemačka organizacija poznata po tehničkim ispitivanjima, takođe savetuje vozače da pređu u viši prenos već pri 2000 o/min. Mnogi vozači zadržavaju se predugo u nižim brzinama, dok je vožnja u četvrtoj brzini već pri 50 km/h moguća, posebno kod turbo dizela i modernih turbo benzinskih motora. Vožnja u četvrtoj brzini umesto u drugoj pri istoj brzini kretanja može smanjiti potrošnju i do 50%. Dok automatski menjači sami biraju optimalni prenos, kod ručnih menjača, izbor je na vozaču.
Još jedan jednostavan savet za štednju goriva je da vozači pri približavanju semaforima na vreme puste gas i lagano usporavaju, umesto da ubrzavaju do poslednjeg trenutka i naglo koče, što povećava potrošnju. Na autoputu, preporučuje se da se ne prelazi 130 km/h, jer razlika u vremenu često nije značajna, dok potrošnja goriva može znatno porasti.
Takođe, važno je izbaciti nepotrebne stvari iz vozila. Svakih dodatnih 100 kilograma može povećati potrošnju u proseku za 0,3 litra na 100 km. Ovo se takođe odnosi na dodatke poput krovnih kutija i nosača bicikala, koji narušavaju aerodinamiku vozila i povećavaju potrošnju.
Pritisak u gumama je još jedan faktor koji vozači treba da imaju na umu. Čak i mali pad pritiska od 0,2 bara može povećati potrošnju goriva za 10%. Vozači bi trebali redovno proveravati pritisak u gumama kako bi osigurali optimalne performanse vozila.
U zaključku, vožnja ekonomičnije ne zahteva samo tehnološke inovacije od strane proizvođača automobila, već i promene u ponašanju vozača. Primenom ovih saveta, vozači mogu značajno smanjiti potrošnju goriva, što će im ne samo uštedeti novac, već i doprineti očuvanju životne sredine. Kroz promišljenu vožnju i pravilno korišćenje prenosnih stepeni, vozači mogu postati deo rešenja za smanjenje emisije štetnih gasova i racionalizaciju korišćenja prirodnih resursa.
