U Srbiji, skoro svako dete koristi internet, a mnogi od njih počinju da koriste mobilne telefone još pre nego što nauče da pišu. Iako roditelji često veruju da se njihova deca „samo igraju“, ona mogu biti izložena raznim oblicima digitalnog nasilja i izazovima koji podstiču agresivno ponašanje ili čak samopovređivanje. Prema rečima stručnjaka, opasnosti na internetu postale su svakodnevica, a roditelji često ne primete promene u ponašanju svoje dece, koje mogu postati povučena ili anksiozna.
Zbog ovih zabrinjavajućih trendova, pre osam godina osnovan je Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu, koji je usmeren na podršku roditeljima i nastavnicima. Ovaj centar služi kao most između građana i relevantnih institucija poput policije i tužilaštava. Do sada je registrovano 8.655 predmeta, od kojih je većina bila savetodavnog karaktera, dok je 590 slučajeva prosleđeno policiji i tužilaštvu. Glavne teme ovih prijava odnosile su se na dečju pornografiju, vrbovanje i izazove koji su opasni po život.
Emina Beković, koordinatorka Centra, ističe da se svakodnevno susreću sa zabrinjavajućim primerima zloupotrebe fotografija, lažnih i hakovanih profila. Tokom dosadašnjeg rada, centar je primio 7.367 poziva od odraslih i 1.288 od dece. Najčešće se traže saveti o bezbednom korišćenju interneta i zaštiti privatnosti.
Zvanični podaci pokazuju da 90% dece i maloletnika uzrasta od devet do 18 godina koristi internet, a više od 74% mladih ima nalog na društvenim mrežama. Nažalost, skoro trećina njih doživela je uznemiravajuće iskustvo na internetu. Sa razvojem novih tehnologija, pojavili su se i novi oblici digitalnog nasilja, uključujući zloupotrebu alata veštačke inteligencije za kreiranje dečije pornografije. Takođe, novi izazovi na društvenim mrežama, koji podstiču nasilje ili ugrožavaju zdravlje dece, postaju sve češći.
Roditelji se savetuju da razgovaraju sa svojom decom o pravilima ponašanja na internetu, kao i o tome kako da ostanu bezbedni. Bitno je da budu uključeni u onlajn svet svog deteta, da znaju koje informacije dele i kako koriste društvene mreže. Beković naglašava da je važno da deca razumeju da ne bi trebalo da komuniciraju sa nepoznatim osobama i da ne dele lične podatke.
Psiholozi upozoravaju da deca različito reaguju na digitalno nasilje. Neka postaju povučena, dok druga mogu pokazati simptome poput glavobolje, mučnine ili hroničnog umora. Roditelji bi trebali da budu svesni ovih promena i otvoreno razgovaraju sa svojom decom, nudeći im podršku i pomoć ukoliko je to potrebno.
Nacionalni kontakt centar je do sada primio ukupno 46.509 prijava, a najčešće su se građani obraćali putem telefona ili e-maila. Ovaj centar redovno učestvuje u edukaciji mladih putem poseta školama i komunikacije na društvenim mrežama. Stručni tim Centra se stalno prilagođava novim izazovima u digitalnom svetu i pruža savetodavnu podršku.
Deca često ne prepoznaju rizike koje internet nosi, pa je ključno da roditelji budu aktivni u njihovom onlajn životu. Učenje o pravilima ponašanja u digitalnom svetu, kao i otkrivanje načina za zaštitu od potencijalnih pretnji, može pomoći u smanjenju rizika i zaštiti dece od opasnosti koje vrebaju na internetu. Roditelji bi trebali da podstiču otvorenu komunikaciju sa svojom decom i da ih uče kako da pravilno reaguju na uznemirujuće situacije, čime će doprineti njihovoj bezbednosti u virtuelnom svetu.
