Beograd – Kardiovaskularne bolesti i dalje predstavljaju vodeći uzrok smrtnosti u Srbiji, godišnje odnose više od 50.000 života, što znači da u proseku svakog dana umire 132 osobe. Ove zabrinjavajuće brojke su istaknute na nedavnoj konferenciji koju su organizovali Udruženje za borbu protiv srčanog udara „Moja druga šansa“ i Forum pacijenata Srbije. Stručnjaci su naglasili da je većina ovih smrti mogla biti sprečena redovnim proverama faktora rizika, usvajanjem zdravijih životnih navika i pravovremenim započinjanjem terapije.
Kardiolog iz Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje, Milan Dobrić, ukazao je na to da su neregulisane vrednosti lipida u krvi, posebno povišen LDL holesterol, najznačajniji faktor rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti. Ovaj tip holesterola smatra se rizičnijim čak i od pušenja, fizičke neaktivnosti, hipertenzije i dijabetesa. „Napredovanje ateroskleroze pacijenti ne osećaju, nema bola ni tegoba, dok se u krvnim sudovima postepeno stvaraju aterosklerotski plakovi. Ukoliko se o LDL holesterolu ne vodi računa, rizik od ranih srčanih i moždanih udara značajno raste“, objasnio je Dobrić.
Prema rečima stručnjaka, povišeni LDL holesterol može dovesti do niza zdravstvenih problema, uključujući srčane udare i moždane udare, koji često imaju fatalne posledice. Unatoč tome, mnogi ljudi nisu svesni svojih nivoa holesterola i ne preduzimaju potrebne korake kako bi ih regulisali. Stručnjaci preporučuju redovne medicinske preglede i testove koji mogu otkriti povišene nivoe holesterola, kao i edukaciju o zdravim životnim navikama.
Osim visoko LDL holesterola, drugi faktori rizika uključuju pušenje, gojaznost, fizičku neaktivnost i stres. Zdrav način života, koji uključuje redovno vežbanje, uravnoteženu ishranu i prestanak pušenja, može značajno smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti. U ovom kontekstu, stručnjaci su podsetili na važnost edukacije i osvešćivanja ljudi o zdravlju srca i krvnih sudova.
Jedan od ciljeva Udruženja „Moja druga šansa“ je da pomogne pacijentima da razumeju svoje zdravstvene probleme i da ih motiviše da preduzmu aktivne korake ka poboljšanju svog zdravlja. Organizacija se takođe zalaže za bolju dostupnost zdravstvene zaštite i terapije za sve pacijente, kao i za unapređenje preventivnih mera koje bi mogle smanjiti stopu smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti.
Pored toga, istaknuto je da je važno da pacijenti budu proaktivni u svom zdravlju. To uključuje redovno praćenje krvnog pritiska, nivoa holesterola i šećera u krvi, kao i konzultacije sa lekarima o mogućim rizicima i strategijama prevencije. Uloga porodice i prijatelja u podržavanju zdravih životnih izbora takođe je od suštinskog značaja.
Završavajući konferenciju, stručnjaci su apelovali na nadležne institucije da ulože više napora u promociju svesti o zdravlju srca, kao i da pruže adekvatne resurse i podršku za prevenciju kardiovaskularnih bolesti. Samo zajedničkim naporima možemo smanjiti broj smrtnih slučajeva koji su rezultat ovih bolesti i poboljšati kvalitet života građana Srbije.
Kardiovaskularne bolesti su ozbiljan zdravstveni problem koji zahteva hitnu pažnju i akciju. Edukacija, prevencija i pravovremena intervencija ključni su za smanjenje rizika i očuvanje zdravlja populacije.
