Kim Katral, poznata po ulozi Samante Džons u seriji „Seks i grad“, nedavno je u intervjuu za Tajms progovorila o najčešćoj zabludi vezanoj za njen lik. Mnogi su Samantu videli kao nimfomanku, što ona smatra netačnim. Katral objašnjava da Samanta nije bila opsednuta seksom, već je jednostavno uživala u svojoj seksualnoj slobodi, dok su drugi likovi u seriji bili zadovoljni sa manje. „Samanta nije bila nimfomanka. Ona je jednostavno uživala u glavnom jelu, dok su se drugi zadovoljavali predjelima,“ izjavila je Kim.
U seriji, koja je trajala od 1998. do 2004. godine, Katral je igrala uz Saru Džesiku Parker, Sintiju Nikson i Kristin Dejvis, koje su tumačile njene najbolje prijateljice Keri, Mirandu i Šarlot. Samanta je bila prikazana kao seksualno slobodna i uspešna žena koja se bavila PR-om i ostala neudata po svom izboru. Iako je lik postao ikona ženske seksualne slobode, Kim Katral naglašava da je ona u privatnom životu sušta suprotnost Samanti. „Ja sam serijski monogamista,“ ističe ona, dodajući da je njen privatni život daleko od Samantine otvorenosti.
Katral je igrala Samantu i u dva filma, „Sex and the City“ iz 2008. i 2010. godine, ali se nije vratila za nastavak serije „And Just Like That“ iz 2021. godine. Ova odluka došla je usred glasina o narušenim odnosima između nje i Sare Džesike Parker. „Stvorila sam fantastičan lik koji sam volela i u koji sam unela puno ljubavi. Ako me se ljudi budu sećali samo po tome, meni je to sasvim u redu,“ rekla je.
Zanimljivo je da je Katral ulogu Samante odbila čak četiri puta pre nego što ju je konačno prihvatila. Na početku nije verovala da će publika moći da vidi seksipilnu 41-godišnjakinju. „To je bio oblik samonametnutog ejdžizma,“ priznala je, dodajući da se percepcija o ženama u četrdesetim godinama promenila. „Četrdesete su postale seksi. Ljudi su govorili: ‘Hoćemo još toga!’“
Serija „Seks i grad“ ostavila je veliki utisak na kulturu i društvene norme, posebno kada je reč o ženskoj seksualnosti. Samanta Džons, kao lik, postala je simbol oslobođenja i prava žena da uživaju u sopstvenoj seksualnosti bez stigme. Međutim, kroz reči Kim Katral, postaje jasno da je lik dublji nego što ga mnogi doživljavaju. Samanta je, prema njenim rečima, bila žena koja je znala šta želi i nije se plašila da to traži.
Ova diskusija o Samanti Džons i njenoj ulozi u „Seksu i gradu“ naglašava važnost razumevanja kompleksnosti ženskih likova u medijima. Samanta nije samo oličenje seksualne slobode, već i žene koja se bori za svoje želje i granice. U današnjem svetu, gde se često postavlja pitanje ženskih prava i sloboda, Samanta Džons ostaje relevantan lik koji inspiriše mnoge žene da preuzmu kontrolu nad svojim životima i seksualnošću.
Kim Katral, kroz svoje uloge i javne nastupe, pokazuje da je važno razbiti stereotipe i predrasude o ženama, posebno onima koje se odnose na seksualnost. Njene reči služe kao podsticaj ženama da se ne boje da budu ono što jesu i da ne prihvataju ograničenja koja im društvo nameće. Samanta Džons, iako fiktivna, postaje simbol borbe za autonomiju i pravo na uživanje u životu, što Kim Katral sa ponosom nosi kao deo svog nasleđa.
