Fjučersi na naftu Brent porasli su za 22 centa, što predstavlja povećanje od 0,2%, i dostigli su cenu od 95,14 dolara po barelu. Američka nafta, poznata kao Vest Tekas Intermediate, zabeležila je rast od 17 centi, ili 0,2%, i sada se prodaje po ceni od 89,18 dolara po barelu. Ovi porasti u cijenama usledili su nakon što su podaci o zapošljavanju u Sjedinjenim Američkim Državama, koji je najveći svetski potrošač nafte, pokazali neočekivano ubrzanje rasta u julu. Pored toga, Kineski izvoz je u nedelju iznenadio tržišta bržim rastom od očekivanog, kako prenosi agencija Rojters.
Međutim, uprkos ovim pozitivnim vestima, znaci slabe potražnje u američkim zalihama prošle nedelje doveli su do opreza među trgovcima. Stiven Ines, generalni direktor SPI Asset Management, naveo je da su slabiji izgledi za potražnju uticali na trgovinu, ali da su podaci o radnim mestima i izvozu donekle promenili taj pesimistički pogled. To ukazuje na to da su tržišni sentimenti često promenljivi i mogu se naglo promeniti na osnovu najnovijih informacija.
Cene nafte Brent su u prvoj polovini prošle nedelje dosegle najniže nivoe od februara, beležeći pad od 13,7% i zabeleživši najveći sedmični gubitak od aprila 2020. godine. S druge strane, VTI je izgubio 9,7% u istom periodu. Ove oscilacije u cenama nafte su rezultat zabrinutosti o mogućoj recesiji koja bi mogla značajno smanjiti potražnju za naftom.
Povećana potražnja za naftom u Sjedinjenim Američkim Državama, koja se pokazala kroz rast radnih mesta, može pružiti određenu stabilnost tržištu, ali je i dalje potrebno pratiti globalne ekonomske trendove, posebno u kontekstu Kine, koja se suočava sa sopstvenim ekonomskim izazovima. Kineska ekonomija, kao druga najveća svetska potrošač nafte, igra ključnu ulogu u globalnoj potražnji za ovim energentom.
Uprkos trenutnom rastu cena, analitičari su oprezni. Mnogi ističu da bi potencijalne ekonomske turbulencije mogle uticati na potražnju za naftom u nadolazećim mesecima. Na primer, ako dođe do usporavanja ekonomije u Sjedinjenim Američkim Državama ili velikih tržišta poput Evrope, to bi moglo dovesti do smanjenja potražnje za naftom, što bi na kraju moglo uticati na cene.
Još jedan faktor koji se mora uzeti u obzir su geopolitičke tenzije koje mogu uticati na snabdevanje nafte. U poslednje vreme, sukobi u nekim delovima sveta, kao i političke krize, mogu uzrokovati poremećaje u snabdevanju, što može dodatno uticati na cene nafte. Tržišta su često veoma osetljiva na ovakve događaje, i svaka promena u geopolitičkoj situaciji može izazvati nagle promene u cenama.
Ukratko, iako su trenutni podaci o zapošljavanju i izvozu doveli do porasta cena nafte, tržište ostaje u stanju neizvesnosti. Potražnja za naftom, kao i globalna ekonomska situacija, i dalje će igrati ključnu ulogu u oblikovanju cena u budućnosti. Trgovci i analitičari će morati pažljivo pratiti razvoj događaja kako bi bolje razumeli kako će se tržište nafte kretati u narednim nedeljama i mesecima.
