Kina je 12. aprila uvela recipročne carine od 125 odsto na svu robu poreklom iz Sjedinjenih Država, što je reakcija na odluku američkog predsednika Donalda Trampa da poveća carine na kinesku robu na čak 145 procenata. Ova mera dodatno je eskalirala trgovinski rat između dve najveće svetske ekonomije, koji traje već više godina.
U izveštaju se navodi da su izuzeća koja se odnose na integrisana kola, poznata kao mikročipovi ili poluprovodnici, postala ključna tačka u ovom trgovinskom sukobu. Ove komponente su od suštinskog značaja za mnoge industrije, uključujući elektroniku, automobilski sektor i telekomunikacije. U situaciji kada su mikročipovi postali veoma traženi zbog globalne potražnje, dodatne carine mogu imati ozbiljne posledice i za potrošače i za proizvođače.
Američki ministar trgovine, Hauard Lutnik, nedavno je najavio da su Sjedinjene Američke Države privremeno ukinule carine na uvoz elektronike i poluprovodnika iz Kine. Ova odluka je deo šire strategije koja se odnosi na stabilizaciju tržišta i smanjenje inflacije koja je, prema analitičarima, posledica višegodišnjeg trgovinskog rata i globalnih lanaca snabdevanja koji su narušeni pandemijom COVID-19.
U isto vreme, američka administracija planira da uvede sektorske carine na određene proizvode iz Kine, što dodatno komplikuje već napetu situaciju. Ove carine bi mogle uticati na cijene potrošačkih dobara u Sjedinjenim Američkim Državama, a analitičari upozoravaju da bi to moglo dovesti do povećanja troškova za domaćinstva.
Ova situacija nije samo problem za SAD i Kinu, već ima i globalne implikacije. Mnoge zemlje zavise od uvoza mikročipova za svoje tehnološke proizvode, pa bi povećanje carina moglo izazvati lančanu reakciju u drugim ekonomijama. Na primer, proizvođači automobila u Evropi i Aziji već su se suočili s problemima zbog nedostatka mikročipova, što je dovelo do smanjenja proizvodnje i povećanja cena vozila.
Pored toga, trgovinski rat između SAD i Kine može uticati i na inovacije u tehnologiji. Mnoge kompanije su se već suočile s poteškoćama u pristupu ključnim komponentama, što može usporiti razvoj novih proizvoda i tehnologija. U ovoj situaciji, mnogi analitičari veruju da je ključno da se pronađe rešenje koje bi omogućilo smanjenje tenzija i olakšalo trgovinu između dve zemlje.
Takođe, postoji zabrinutost da bi dugoročni trgovinski sukobi mogli podstaći zemlje da se preusmere na domaću proizvodnju, što bi moglo uzrokovati promene u globalnim lancima snabdevanja i dodatno zakomplikovati situaciju. Mnoge kompanije razmatraju diversifikaciju svojih lanaca snabdevanja kako bi smanjile zavisnost od Kine, ali to može potrajati i zahtevati dodatne investicije.
Uzimajući u obzir sve ove faktore, jasno je da trgovinski odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i Kine igraju ključnu ulogu ne samo u ekonomijama ovih zemalja, već i u globalnom ekonomskom pejzažu. Budućnost ovih odnosa će zavisiti od sposobnosti lidera da pronađu zajednički jezik i rešenja koja će omogućiti stabilnost i rast u trgovini.
U svetlu ovih dešavanja, analitičari i stručnjaci pozivaju na dijalog između dve zemlje, kako bi se izbegla dalja eskalacija sukoba i kako bi se stvorili uslovi za saradnju u oblasti tehnologije i trgovine. U suprotnom, trgovinski rat bi mogao trajati još duže, sa nepredvidivim posledicama za sve uključene strane.
