Beograd – Izdavačka kuća „Geopoetika“ je danas objavila da je roman „Druid iz Sindiduna“ Vladislava Bajca, nakon skoro tri decenije i brojnih izdanja, ponovo dostupan u njihovom izdanju. Ovaj roman je značajan deo književnog nasleđa i predstavlja spoj istorije i filozofije, otkrivajući velike istorijske figure, poražene ratnike, prijatelje i neprijatelje.
Roman „Druid iz Sindiduna“ prikazuje upečatljivu i razuđenu pripovednu rekonstrukciju jednog davnog istorijskog vremena. Bajac uspeva da poveže prošlost sa savremenim vremenom, pokazujući nam tragove tog vremena u našoj svakodnevici. Kroz likove i događaje, čitalac ima priliku da uroni u kompleksne odnose i filozofske refleksije koje se javljaju u svetu druidizma i keltske kulture.
Priča se fokusira na velikog druida iz plemena Sinda i na čudesno prijateljstvo između Aleksandra Makedonskog i Kelta druida Joana Brekliena. Ova povezanost između dva različita sveta — grčkog i keltskog — otvara vrata razumevanja složenih međuljudskih odnosa i kulturnog nasleđa. Potraga za identitetom, duhovnošću i sudbinom prožima roman, čineći ga univerzalnim i relevantnim i za savremenog čitaoca.
Svetozar Koljević, poznati književnik i kritičar, naziva ovaj roman „filozofskim istorijskim romanom“ koji se odlikuje velikim modernim majstorstvom. Njegov osvrt na delo ukazuje na dubinu i složenost Bajčevog pisanja, dok Dragoljub Stojadinović dodaje da je ova knjiga izlet jedne literature izvan sebe same. Ova ocena implicira da roman ne samo da istražuje određenu temu, već i da pruža novo viđenje književnosti kao umetničkog izraza.
Stojadinović posebno ističe „začudno siguran“ ton koji se oseća kroz celu knjigu. Način na koji Bajac plete mrežu mudrosti oko događaja u keltskom, druidskom svetu predstavlja jedinstvenu perspektivu. Ovaj element čini roman ne samo literarnim delom, već i filozofskom meditacijom o svetu koji je odavno nestao, ali čija senka i dalje dopire do nas.
Kroz likove kao što su Aleksandar Makedonski i druid Joan Breklien, čitalac dobija uvid u različite aspekte ljudske prirode i njihove unutrašnje borbe. Ova prijateljska veza između vojnika i mudraca prikazuje kompleksnost odnosa moći, prijateljstva i duhovnosti. U tom smislu, roman postaje više od puke priče; on postavlja pitanja o sudbini, identitetu i večnim temama koje su prisutne kroz celu ljudsku istoriju.
Bajac vešto koristi istorijske događaje i ličnosti kako bi stvorio bogatu narativnu strukturu koja poziva na razmišljanje. Njegovo pisanje je prožeto filozofskim pitanjima koja se tiču ljudske egzistencije, slobode i sudbine. Kroz likove koji su istovremeno herojski i tragični, autor istražuje duboku ljudsku prirodu i njene nedoumice.
Roman „Druid iz Sindiduna“ nije samo književno delo, već i putovanje kroz vreme koje čitaoca vodi u svet koji je istovremeno dalek i blizak. Učestvujući u avanturama i previranjima likova, čitalac postaje deo te potrage za smislom i razumevanjem sebe i sveta oko sebe.
U zaključku, Bajčev roman predstavlja značajan doprinos srpskoj književnosti i kulturi. Njegova sposobnost da spoji istoriju i filozofiju, kao i da istraži ljudske odnose kroz prizmu druidizma, čini ga ne samo zanimljivim štivom, već i delom koje poziva na dublje razmišljanje o životu, prijateljstvu i sudbini. „Druid iz Sindiduna“ ostaje relevantan i inspirativan, pozivajući čitaoca da razmišlja o svom mestu u svetu i o vezama koje ga povezuju s prošlošću.
