Knjiga „Od osvajanja slobode do ličnog pečata – žene arhitekti u zbirkama Muzeja nauke i tehnike“ autorke Snežane Toševe predstavljena je nedavno u Muzeju nauke i tehnike (MNT) u Beogradu. Ova publikacija se fokusira na doprinos žena arhitekata kroz istoriju, a naročito u kontekstu srpske arhitekture. Toševa, koja je i sama arhitektica, naglasila je značaj raznovrsne i originalne arhivske građe koja čini osnovu knjige.
U knjizi su predstavljene priče žena koje su se istakle u arhitekturi, ali su često bile zanemarene u zvaničnim narativima. Prvi deo knjige sadrži građu prikupljenu od strane Divne Đurić-Zamolo i Nadežde Bogojović, dok drugi deo obuhvata materijal koji je prikupljen u Muzeju nauke i tehnike, zahvaljujući donacijama i otkupima. Toševa je objasnila da je bilo izazovno obraditi sav taj materijal, ali je na kraju uspela da ga poveže u koherentnu celinu.
Ova knjiga nije samo zbirka informacija, već predstavlja i svojevrsni spomenik ženama koje su se borile za svoje mesto u svetu arhitekture. U mnogim slučajevima, njihovi doprinosi su bili marginalizovani ili zaboravljeni, a Toševa se trudi da to promeni. Osim što daje glas ovim ženama, knjiga takođe osvetljava širi kontekst u kojem su delovale, uključujući društvene i političke okolnosti koje su oblikovale njihovu karijeru.
Jedan od ključnih aspekata knjige je i način na koji se prikazuje evolucija arhitekture kroz prizmu ličnih priča. Toševa je istakla da je svaki arhitektonski rad rezultat ličnog pečata autora, a posebno je važno razumeti kako su žene doprinosile razvoju arhitekture u različitim istorijskim periodima. Knjiga takođe istražuje kako su žene arhitekti često bile suočene s preprekama koje su im otežavale da ostvare svoje profesionalne ambicije, ali su se u mnogim slučajevima uspešno borile protiv tih izazova.
U okviru predstavljanja knjige, Toševa je govorila i o značaju očuvanja arhivske građe. Istakla je da je istraživanje i dokumentovanje doprinosa žena u arhitekturi ključno za razumevanje šireg kulturnog i društvenog konteksta. Takođe, naglasila je važnost muzejske prakse u prikupljanju i očuvanju ovakvog materijala, koji može poslužiti kao inspiracija za nove generacije arhitekata.
Osim same knjige, događaj je okupio i brojne istaknute ličnosti iz sveta arhitekture, kulture i umetnosti, koji su podržali ovaj projekt. Na predstavljanju su bili prisutni i studenti arhitekture, koji su imali priliku da čuju direktne uvide iz prve ruke o izazovima i uspesima žena u ovoj oblasti.
Knjiga „Od osvajanja slobode do ličnog pečata“ ne samo da doprinosi razumijevanju uloge žena u arhitekturi, već i otvara pitanje kako se može unaprediti ravnopravnost u ovom polju. Kroz dokumentovanje istorije i prezentovanje ličnih priča, Toševa podstiče razgovor o budućnosti arhitekture i važnosti uključivanja različitih perspektiva u njen razvoj.
Sve u svemu, ovaj projekat predstavlja značajan korak ka priznavanju i valorizaciji doprinosa žena arhitekata, a knjiga će sigurno poslužiti kao važan resurs za istraživače, studente i sve one koji se interesuju za arhitekturu i njen društveni kontekst. U svetu u kojem se ravnopravnost polova sve više prepoznaje kao ključna tema, ovakve publikacije su od suštinskog značaja za dalje pomeranje granica i redefinisanje narativa u arhitekturi.
Knjiga „Od osvajanja slobode do ličnog pečata – žene arhitekti u zbirkama Muzeja nauke i tehnike“ predstavlja ne samo akademski doprinos, već i kulturni manifest koji poziva na preispitivanje i vrednovanje istorije kroz prizmu ženskih iskustava.
