Sve više građana odlučuje se za život van grada, a potražnja za kućama na selu u poslednjim godinama značajno je porasla. Mnogi kupci traže imanja sa voćnjacima, vrtovima i mirnim okruženjem, daleko od gradske gužve, ali dovoljno blizu potrebne infrastrukture. Ovaj trend dodatno je potpomognut nedavno raspisanim javnim konkursom Ministarstva za brigu o selu, koji je u februaru obezbedio 375 miliona dinara u bespovratnim sredstvima za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom. Subvencije su povećane na 13.000 evra, što predstavlja značajan rast u odnosu na prethodnu godinu, kada su pojedinačno dodeljivana sredstva od 1,2 miliona dinara.
Cene kuća u Srbiji variraju, a na njih najviše utiču lokacija, udaljenost od grada, stanje objekta, veličina placa i dostupnost infrastrukture. Prema rečima Aleksandre Mihajlović, analitičarke sa portala 4zida, razlike u cenama su očigledne. U Beogradu, prosečna cena kuća kreće se oko 1.460 evra po kvadratu, dok je u Novom Sadu ta cifra još viša – 1.767 evra. U manjim gradovima, kao što su Kragujevac, Niš i Subotica, cene su znatno niže, iznoseći između 747 i 843 evra po kvadratu. Zanimljivo je da se u Subotici i Novom Sadu kuće u proseku prodaju za oko 70 dana, što ukazuje na stabilnu potražnju i funkcionalno tržište.
Kada govorimo o mestima blizu Beograda koja su popularna među kupcima, posebno se izdvajaju naselja u opštinama Surčin, Grocka, Barajevo i Sopot, kao i lokaliteti poput Dobanovaca, Batajnice i Umke. Pančevo se takođe ističe zbog blizine Beograda i dobre saobraćajne povezanosti, što ga čini često biranim mestom za kupovinu kuće sa dvorištem, dok kupci žele zadržati mogućnost svakodnevnog odlaska na posao u glavni grad.
Povećanje subvencija može dodatno motivisati kupce koji su do sada odlagali odluku, posebno u cenovnim kategorijama koje se uklapaju u okvir državne podrške. U blizini Novog Sada, kupci često usmeravaju svoju pažnju na mesta kao što su Veternik, Futog, Kać, Temerin i Sremska Kamenica, gde traže balans između cene i dostupnosti grada.
Tržište kuća u okolini Beograda je aktivno, a potražnja za nekretninama na lokacijama kao što su Kosmaj (Sopot) i prigradska naselja je visoka. U ponudi su različite nekretnine, od novogradnje do starijih kuća sa velikim okućnicama i baštama. Prosečne cene kuća u nekim delovima su sledeće: u Pančevu je prosečna cena 1.076 evra po kvadratu, dok se cene kreću od 470 do 1.682 evra po kvadratu. U Surčinu, prosečna cena iznosi 1.630 evra po kvadratu, sa rasponom od 528 do 2.732 evra, dok u Grockoj prosečna cena iznosi 1.025 evra po kvadratu. U Barajevu, prosečna cena kuća je 924 evra po kvadratu, a raspon cena je od 333 do 1.516 evra.
Kuće koje zahtevaju renoviranje ili se nalaze u udaljenijim selima sa slabijom infrastrukturom obično su u nižem cenovnom rangu, dok novije kuće ili objekti sa većim i uređenim dvorištem postižu značajno više cene po kvadratu.
Ministarstvo za brigu o selu takođe je raspisalo javni konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu. Pravo učešća imaju punoletni građani Srbije koji nemaju nepokretnost u vlasništvu. Na konkurs se mogu prijaviti pojedinci, samohrani roditelji, bračni i vanbračni parovi, kao i mladi poljoprivrednici koji žele da se nasеле u nekom od sela širom Srbije. Do sada je dodeljeno 4.000 seoskih kuća, u koje se uselilo 17.100 ljudi, među kojima je značajan broj dece.
Podnosioci prijava sami biraju seosku kuću sa okućnicom u bilo kojem selu u Srbiji, nakon čega se obraćaju lokalnoj samoupravi i nastavljaju proceduru prijave. Javni konkurs ostaje otvoren do utroška opredeljenih sredstava, a najkasnije do 1. novembra 2026. godine.
