Beograd – Nemacka knjizevnica Mirjam Vitig izjavila je da je dobar pravac kojim ljudi mogu krenuti u borbi oko ekoloskih pitanja razvijanje viseg nivoa odgovornosti, cak i za stvari koje nisu izazvali i nisu krivi. Ovaj pristup se istice kao kljucni element u savremenim raspravama o ekologiji i klimatskim promenama, gde je svaka osoba pozvana da preuzme deo odgovornosti za stanje u kojem se planeta nalazi.
„Osecaj odgovornosti je nesto sto mi se dopada kod moje junakinje. Ona zna da nije odgovorna sto je zemljište previse suvo, ali bez obzira na to, oseća neku vrstu odgovornosti“, rekla je Vitig predstavljajuci svoj roman „Stazom pored trave“ (2021) u okviru Festivala EKO knjizevnosti u Evropskoj kuci. Ovaj roman se bavi temama ekoloske svesti i povezanosti ljudi sa prirodom, a junakinja romana predstavlja simbol borbe za ocuvanje okoline.
Vitig je istakla da je ideju za nastanak svog debi romana dobila kroz konkretna iskustva u poljoprivredi, boraveci na seoskim imanjima. Tokom ovog vremena, naucila je mnoge konkretne stvari, kao sto su sadnja paradajza i rad sa ovcama. Ova iskustva su joj pomogla da bolje razume izazove s kojima se suočavaju poljoprivrednici i kako njihovi izbori utiču na ekosistem.
Zapadna Evropa se suočava sa ozbiljnim ekoloskim problemima, ukljucujuci klimatske promene, zagađenje i gubitak biodiverziteta. Vitigov roman ukazuje na to koliko je važno razvijati svest o ovim pitanjima i kako svako od nas može doprineti promenama. Osećaj odgovornosti, kao što je istakla, ne dolazi samo od toga što smo direktno odgovorni za neke od problema, već i iz saosećanja prema budućim generacijama i prirodi.
U savremenom svetu, gde su ekološki problemi sve prisutniji, umetnost i književnost igraju ključnu ulogu u podizanju svesti i motivisanju ljudi da deluju. Vitigova koristi svoj roman kao platformu za aktivizam, naglašavajući kako književnost može biti sredstvo za prenos poruka o važnosti očuvanja životne sredine.
Festival EKO književnosti, koji se održava u Evropskoj kući, pruža prostor za razmenu ideja i iskustava među piscima, ekolozima i aktivistima. Ovakvi događaji su neophodni kako bi se osnažili glasovi koji se bore za bolji i održiviji svet. Vitigova je, svojim prisustvom, doprinela ovoj važnoj diskusiji i podstakla prisutne da razmišljaju o svom odnosu prema prirodi i odgovornosti koju imaju prema njoj.
U svetlu nedavnih ekoloških kriza, Vitigov roman i njegovo predstavljanje na festivalu su podsetnici da, iako se možda ne možemo boriti protiv svih problema, svako od nas može preuzeti deo odgovornosti. Osećanje odgovornosti može biti prvi korak ka promenama koje su potrebne da bismo očuvali našu planetu.
U zaključku, Vitigova poziva sve nas da preispitamo svoj odnos prema prirodi i da razmislimo o malim, ali važnim koracima koje možemo preduzeti u svakodnevnom životu. Njena junakinja, koja se suočava sa izazovima suvog zemljišta, simbolizuje sve nas koji se trudimo da doprinosimo očuvanju okoline. Kroz književnost, Vitigova nam pruža mogućnost da se povežemo sa ovim temama i da postanemo aktivni učesnici u stvaranju boljeg sveta.
