Julita je bila plemićkog porekla koja je, nakon smrti muža, ostala sama sa novorođenim sinom Kirikom. Njih dvoje su živeli u Ikoniji, gde su se posvetili hrišćanskoj veri. Julita je krstila Kirika odmah po njegovom rođenju, a kada je napunio tri godine, počela je da ga uči osnovama vere i molitvi prilagođenim njegovom uzrastu.
Kada je rimski car Dioklecijan započeo progon hrišćana, situacija u Ikoniji postala je veoma opasna. Julita je shvatila da mora da zaštiti svog sina od gneva neznabožaca i odlučila je da pobegne u grad Selevkiju. Nažalost, ni tamo nisu bili sigurni. Julita je uhvaćena i izvedena pred sud, gde je morala da se suoči sa strogim sudijom.
Kada je Julita hrabro izjavila svoju veru u Isusa Hrista, sudija je pokušao da je pokoleba tako što je uzeo njenog sina. U tom trenutku, Kirik, uprkos svojoj mladosti, povikao je: „Ja sam hrišćanin, pusti me mojoj majci!“ i pokušao je da se oslobodi sudije. U besu, sudija je bacio dete na pod, što je dovelo do njegove tragične smrti.
Svetu Julitu su mučili na razne načine, ali je ona ostala nepokolebljiva u svojoj veri, ponavljajući da je hrišćanka. Kada su prestali sa mučenjem i podigli je sa zemlje, ugledala je telo svog mrtvog sina i zahvalila Bogu što je njen sin preminuo mučeničkom smrću za Njega, verujući da je dobio nepropadljivi venac u slavi Božijoj.
Posle brojnih patnji, kao što su vešanje, skidanje kože i prelivanje vrelom smolom, sudija je naredio da joj se odseče glava. Njihove mošti, svetih Kirika i Julite, i danas se smatraju čudotvornim. Deo njihovih moštiju se nalazi u Ohridu, u crkvi Svete Bogorodice Bolničke, gde se vernici okupljaju da se mole i traže isceljenje.
U Srbiji, mnoge porodice i sela danas slave svetog Kirika i njegovu majku svetu Julitu. U nekim krajevima veruje se da sveti Kirik ima moć da štiti od kožnih bolesti, posebno od šuge. Tradicija nalaže da se na današnji dan bolesni kupaju u izvorima i rekama kako bi se očistili od bolesti. Takođe, postoji verovanje da sveti Kirik upravlja sunčevim zracima i da može da leči uz pomoć svetlosti.
U pojedinim delovima Srbije, postoji običaj da se sa njiva sklanjaju strašila, jer se veruje da svetac štiti useve od ptica grabljivica. Danas je takođe dan kada se slavi ljubav između majke i deteta, te se ženama savetuje da ne viču i ne grde svoju decu, kako ne bi privukle nesreću i bolesti tokom godine.
Tropar, koji se peva povodom ovog praznika, sadrži reči hvale upućene mučenicima: „Mučenici Tvoji Gospode, u stradanju svome su primili nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobediše, a razoriše i nemoćnu drskost demona: Njihovim molitvama spasi duše naše.“
Ovaj praznik nosi duboko značenje za sve vernike, podsećajući ih na snagu vere, hrabrost u patnji i ljubav između majke i deteta. Sveti Kirik i Julita postali su simboli otpora prema nepravdi i mučenju, a njihova priča i danas inspiriše mnoge. Verovanje u njihovu zaštitu i čudotvorne moći nastavlja da živi u srcima ljudi, posebno na današnji dan, kada se okupljaju u crkvama i zajedno slave njihovu svetlost.
