Na autoputevima se sve više primeti da električni automobili voze u desnoj traci sporije od dozvoljenog maksimuma. Mnogi vozači svesno biraju ovu strategiju, jer žele da produže domet vozila i smanje potrošnju energije. Ova praksa je slična ekonomičnoj vožnji kod klasičnih automobila, koja se postiže vožnjom pri nižim brzinama.
Automobilski jutjub kanal Carwire je proveo test koji je analizirao potrošnju i domet električnog vozila pri različitim brzinama u realnim uslovima. Test je obavljen na ruti dugoj 50 kilometara, pri konstantnim brzinama od 81, 96, 113 i 129 km/h. Na osnovu dobijenih podataka, izračunato je koliko bi trajalo putovanje od oko 300 kilometara i koliki bi bio domet vozila.
Rezultati testa su pokazali da je najmanja brzina od 81 km/h najefikasnija, sa potrošnjom od oko 14 kWh na 100 kilometara. To znači da bi vozilo teoretski moglo da pređe oko 536 kilometara sa jednim punjenjem. Međutim, takva vožnja produžava putovanje na oko četiri sata, što mnogima nije praktično. Povećanjem brzine na 96 km/h, potrošnja raste, ali je domet i dalje solidan, a vreme putovanja se smanjuje na nešto više od tri sata. Pri brzini od 113 km/h, potrošnja dodatno raste, a domet pada na oko 400 kilometara, ali je vožnja vremenski bliža onoj na koju su vozači navikli kod klasičnih automobila.
Najveća brzina od 129 km/h donosi i najveću potrošnju energije, što značajno smanjuje domet i zahteva češće punjenje baterije, iako se putovanje skraćuje na oko dva i po sata. Rezultati su jasno pokazali da brzina direktno utiče na potrošnju električne energije. Što je brzina veća, otpor vazduha raste, a sa njim i potrošnja baterije. Proizvođači električnih automobila stoga posvećuju veliku pažnju aerodinamici kako bi vozila trošila što manje energije pri većim brzinama.
Zaključak testa je da se idealna brzina na autoputu nalazi između 96 i 113 km/h. U tom rasponu vozač može relativno brzo da stigne na odredište, a da pritom ne izgubi previše dometa i izbegne česta zaustavljanja zbog punjenja. Kod električnih automobila ukupno vreme putovanja ne zavisi samo od brzine, već i od učestalosti punjenja baterije. Brža vožnja može da skrati put, ali ako je potrebno dodatno punjenje, vozač može izgubiti i pola sata ili više, što na kraju poništava dobitak u vremenu.
Električni automobili menjaju pristup putovanju. Pored brzine, važni su i domet, vreme punjenja, temperatura spolja i dostupnost punjača. Zato mnogi vozači biraju umeren tempo vožnje, jer im omogućava da stignu dalje sa jednim punjenjem i putuju opuštenije, bez stalnog razmišljanja o bateriji i narednoj stanici za punjenje.
Ova nova paradigma vožnje može biti izazov za vozače navikle na klasična vozila, ali takođe otvara mogućnosti za efikasnije i održivije putovanje. Električni automobili ne samo da smanjuju emisije štetnih gasova, već i podstiču vozače da preispitaju svoje navike i prilagode način vožnje kako bi maksimalno iskoristili domet i minimizovali potrošnju energije. U svetu gde se briga o životnoj sredini sve više naglašava, svaka prilika za smanjenje potrošnje energije i povećanje efikasnosti vožnje dobija na značaju.
S obzirom na trendove u razvoju električnih vozila i infrastrukture za punjenje, jasno je da će vožnja električnih automobila postati sve prihvaćenija i da će vozači nastaviti da traže optimalne načine za efikasno putovanje.
