Na saslušanju u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, Nikola Ć. (26), uhapšen zbog sumnje da je 28. maja 2025. godine na teritoriji opštine Novi Beograd neovlašćeno držao oko pola kilograma kokaina radi prodaje, odlučio je da se brani ćutanjem. Ovaj slučaj otvara pitanja o širenju trgovine drogama u Srbiji, kao i o merama koje vlasti preduzimaju kako bi se suočile sa ovim problemom.
Kokain je jedna od najraširenijih droga u svetu i predstavlja ozbiljan društveni i zdravstveni problem. U Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama, trgovina drogama je u porastu, a vlasti su svesne ozbiljnosti situacije. Policijske akcije u poslednjih nekoliko godina pokazale su da se trgovina drogama sve više organizuje, a učestvuju različite kriminalne grupe.
U ovom kontekstu, hapšenje Nikole Ć. predstavlja samo jedan od mnogih slučajeva koji ukazuju na ozbiljnost problema. Policija je tokom akcije zaplenila značajne količine droge, a hapšenje je deo šire operacije koja ima za cilj suzbijanje trgovine drogama u regionu. Ova akcija je deo strategije vlasti da se bore protiv organizovanog kriminala i da smanje pristup drogama na ulicama.
Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, u poslednjih nekoliko godina zabeležen je porast zaplena droga, što ukazuje na aktivnost policije, ali i na sveprisutnost problema. U 2024. godini, u Srbiji je zaplenjeno više od 300 kilograma kokaina, što je značajan porast u odnosu na prethodne godine. Ove brojke pokazuju kako trgovci drogom postaju sve snalažljiviji i organizovaniji, što predstavlja izazov za policijske snage.
Tokom saslušanja, Nikola Ć. je izabrao da se brani ćutanjem, što može biti taktika koja se koristi u nadi da će se izbeći teže posledice. U pravnom sistemu Srbije, okrivljeni imaju pravo da se brane ćutanjem, ali to takođe može biti shvaćeno kao priznanje krivice u očima javnosti. Ovakvi slučajevi često izazivaju javnu pažnju, posebno kada se radi o mladim ljudima koji su uključeni u kriminalne aktivnosti.
Jedan od razloga za rast trgovine drogom u Srbiji može biti ekonomska situacija, kao i nedostatak mogućnosti za mlade ljude. U zemlji u kojoj su nezaposlenost i siromaštvo prisutni, trgovina drogama može izgledati kao primamljiva opcija za brzu zaradu. U tom smislu, borba protiv trgovine drogama zahteva širi pristup, koji uključuje ne samo policijske akcije, već i socijalne programe koji će pomoći mladima da pronađu alternativne načine za zarađivanje.
Policija i tužilaštvo rade na jačanju saradnje sa međunarodnim agencijama kako bi se borili protiv transnacionalnog kriminala. Ovaj pristup može uključivati razmenu informacija, zajedničke operacije i obuku policijskih snaga. Na taj način, vlasti se nadaju da će moći da se uhvate u koštac sa organizovanim kriminalom na efikasan način.
U zaključku, slučaj Nikole Ć. je samo jedan deo šire slike trgovine drogom u Srbiji. Dok se vlasti trude da suzbiju ovaj problem kroz različite strategije, važno je takođe raditi na prevenciji i obrazovanju mladih o opasnostima droga. Borba protiv trgovine drogama zahteva sveobuhvatan pristup koji uključuje kako represivne, tako i preventivne mere. Samo tako će se moći smanjiti broj mladih ljudi koji se odlučuju za kriminalne aktivnosti i stvoriti sigurnije društvo za sve.
