Posebno je napeto u Evropi zbog rastućih cena goriva, što je izazvalo velike promene u ponašanju vozača. U Nemačkoj, cena litra benzina prešla je dva evra, što je podstaklo mnoge građane da putuju u susedne zemlje u potrazi za jeftinijim gorivom. Ova situacija se takođe odražava na druge evropske zemlje, gde vozači preispituju svoje navike i strategije kada je reč o snabdevanju gorivom. U Hrvatskoj, vlada je donela odluku da ograniči cene goriva, što je za sada umirilo situaciju, ali pitanje prevoza goriva i dalje ostaje aktuelno među vozačima.
Mnogi vozači postavljaju pitanje o legalnosti i bezbednosti prevoza goriva u putničkim automobilima. Prema važećim propisima, u automobilu je moguće prevoziti do 60 litara goriva u specijalnim kanisterima. Ipak, stručnjaci za bezbednost upozoravaju da je mnogo razumnije prevoziti manju količinu, otprilike deset litara, kako bi se smanjili rizici. Kanisteri moraju biti posebno dizajnirani za prevoz goriva i treba ih postaviti što dalje od putnika, idealno u prtljažniku.
Evropski sporazum o međunarodnom prevozu opasnih materija drumom (ADR) definiše pravila o prevozu goriva, a ova pravila se primenjuju i u Hrvatskoj kroz domaće zakone. Ukupna zapremina rezervoara za gorivo ne sme preći 1.500 litara po transportnoj jedinici, dok rezervoar na prikolici ne sme preći 500 litara. Kada je reč o prenosivim rezervoarima, dozvoljeno je najviše 60 litara po vozilu. Ova ograničenja ne važe za vozila hitne pomoći.
Uzimajući u obzir sve navedeno, stručnjaci naglašavaju da se gorivo ne treba prevoziti bez stvarne potrebe, a to važi i za skladištenje goriva kod kuće. Za skladištenje goriva postoje jasna pravila koja se razlikuju za benzin i dizel, kao i za veličinu garaže. U srednjim i velikim garažama, zapaljive materije smeju se čuvati samo u neznatnim količinama. U malim garažama dozvoljeno je skladištenje do 200 litara dizela i do 20 litara benzina, ali samo u dobro zatvorenim i nepropusnim posudama.
Dizel je manje zapaljiv od benzina, ali to ne umanjuje rizik. Čuvanje goriva kod kuće može ozbiljno ugroziti bezbednost članova domaćinstva, jer zapaljive pare mogu izlaziti iz rezervnih rezervoara. Poseban oprez je potreban i sa plastičnim kanisterima koji nisu potpuno nepropusni. Postoji rizik od udisanja štetnih para, kao i od paljenja zbog statičkog elektriciteta.
U vezi sa trajnošću goriva, ne postoji strogo propisan rok trajanja za benzin, dizel i lož ulje. Ako su u pravilno zatvorenim i tamnim posudama, mogu trajati mesecima, pa čak i godinama. Preporučuje se da se kanister uvek postavi na zemlju pre sipanja kako bi se ispraznio statički elektricitet, čime se dodatno smanjuje rizik od paljenja.
Zaključak je da prevoz i skladištenje goriva u većim količinama nego što je zaista potrebno i zakonski dozvoljeno nosi više rizika nego koristi. Vozači bi trebali da budu svesni propisa i da postupaju u skladu s njima kako bi osigurali svoju bezbednost i bezbednost drugih. U svetlu trenutne situacije sa cenama goriva, važno je doneti informisane odluke i pratiti važeće zakonske regulative kako bi se izbegli potencijalni problemi.
