U zgradi blizu dokova Helsinkija, finski inženjeri testiraju dizajn ledolomaca. Maketa broda, dugačka tri metra, juri napred, cepajući ledeni pokrivač svojim narandžastim pramcem. Jari Hurtija iz kompanije „Aker Arktik“, vodećeg finskog dizajnera ledolomaca, ističe da je led „neka vrsta misterije“, ali da su Finci skoro pronašli rešenje za ovu enigmu.
Finske firme su projektovale četiri petine i izgradile više od polovine svetskih ledolomaca, a rastuća konkurencija u Arktičkom regionu postavlja izazove koje primete i američki lideri. U junu je Donald Tramp otkrio da razgovara sa Finskom o mogućoj kupovini 15 ledolomaca, dok je ranije razmatrao nabavku čak 40 „velikih“ brodova. S obzirom na potrebu da se suprotstavi Rusiji i Kini na dalekom severu, Sjedinjene Američke Države moraju da prošire svoju flotu ledolomaca, a za to im je potrebna pomoć Finske.
Finska je jedina zemlja čije se luke zimi mogu zalede, što čini ledolomce ključnim za održavanje otvorenog Baltičkog mora. Od izgradnje „Sisua“, svog prvog dizel-električnog ledolomca, tokom 1930-ih, Finska je razvila domaći lanac snabdevanja koji obuhvata sve, od projektantskih firmi do brodogradilišta. Tokom Hladnog rata, zemlja je usavršila svoju industriju gradeći ledolomce za Rusiju, ali je ta trgovina prekinuta 2022. godine zbog rata u Ukrajini i Finske koja se pridružila NATO-u. Sada njena brodogradilišta žele da privuku zapadne kupce.
Industrija ledolomaca u Finskoj je čvrsto povezana i to joj je omogućilo da izgradi svoju nišu. Ledolomcima su potrebni debeli trupovi, snažni motori i složeni sistemi za kontrolu vibracija i zaštitu od leda kako bi preživeli ekstremne uslove. Većina ovih brodova se pravi po narudžbini, što ih čini nekompatibilnim za masovnu proizvodnju kakva je uobičajena u velikim brodogradilištima Istočne Azije.
Jedan od značajnih projekata uključuje „Baltiku“, spasilački brod završen za Rusiju 2014. godine, koji ima asimetrični trup koji mu omogućava da plovi bočno, krčeći put od 50 metara kroz led. Ostali dizajni su prilagođeni za transport rasutih tereta, kao tankeri za naftu ili pomoćni brodovi.
U poređenju sa Amerikom, situacija je oštra. Američka obalska straža, deo oružanih snaga, navodi da joj je potrebno oko deset polarnih ledolomaca, dok ih trenutno ima samo tri. Poslednji brod koji je američka vlada izgradila za obalsku stražu, „Hili“, završen je 1997. godine. Planovi za izgradnju novih ledolomaca su odloženi, a budžet je naglo porastao. Prvi brod, prvobitno planiran za 2024. godinu, neće biti završen pre 2029. godine i koštaće 1,9 milijardi dolara.
Nasuprot tome, „Polaris“, najnoviji finski ledolomac, izgrađen je za tri godine po ceni od 125 miliona evra (147 miliona dolara). Iako je manji od onoga što Amerika želi, to je dokaz finske sposobnosti da brzo i po niskoj ceni gradi ledolomce.
Priča o „razlici u ledolomačkom kapacitetu“ između Amerike i Rusije, koja ima oko 50 polarnih ledolomaca, uključujući i nuklearne, je preterana, kako tvrdi „Ekonomist“. Duga severna obala Rusije i više od 2 miliona stanovnika na Arktiku znače da će Rusija uvek imati veće potrebe od Amerike. Prava briga je razlika između mogućnosti američke obalske straže i njene uloge u zaštiti Arktika, posebno dok se Rusija i Kina bore za kontrolu nad ovim regionom i dok se severne pomorske rute sve više koriste.
Piter Ribski, bivši pomorski ataše u američkoj ambasadi u Helsinkiju, napominje da je Amerika uspela da se snađe bez dovoljno ledolomaca jer je malo brodova prolazilo kroz Beringov moreuz, ali se to brzo menja. U avgustu su dva kineska ledolomca plovila kroz područje na koje su Amerikanci polagali pravo kod Aljaske.
Da bi nadoknadila razliku, Amerika se sada okreće Finskoj, koja je navodno spremna da isporuči poručene brodove u ovoj deceniji. Međutim, postoje prepreke, uključujući protivljenje američkih brodogradilišta i zakone o javnim nabavkama koji zahtevaju da se vojni brodovi grade u Americi, iako se oni mogu izuzeti iz razloga nacionalne bezbednosti. Trampova spremnost da prevaziđe svoje protekcionističke instinkte sugeriše da prepoznaje hitnu potrebu za proširenjem arktičke flote obalske straže.
