U najnovijoj epizodi emisije „Teška priča“ na Euronews Srbija, trojica kolumnista – Ivan Radovanović, Muharem Bazdulj i Filip Rodić – razgovarali su o važnosti novinarstva, kulturi pamćenja i opasnostima poluznanja u savremenom javnom diskursu. Ovaj razgovor dolazi povodom 11. aprila, dana kada je pre tačno 27 godina ubijen novinar Slavko Ćuruvija. Sagovornici su se osvrnuli na lične uspomene, značaj autentičnog sećanja i kako poluznanje, koje je mnogo opasnije od potpunog neznanja, oblikuje današnje medijske i društvene narative, posebno u kontekstu verskih praznika i istorijskih tema.
Radovanović, koji je imao priliku da lično radi sa Ćuruvijom, istakao je da se na ovaj dan pre svega priseća lepih trenutaka i hedonističke prirode pokojnog novinara. „Sada je 27 godina prošlo. I nekako mi se svašta posložilo, to malo zavisi i od toga šta se u tom trenutku dešava. Posložilo mi se u onom smislu da se sada mnogo više sećam lepih stvari, što jeste da je danas dan kada je on zaista streljan ispred svoje zgrade,“ rekao je Radovanović. On je dodao da zamišlja kako bi Ćuruvija danas uživao u životu, pijući koktele sa prijateljima, jer je bio čovek koji je voleo lepe stvari.
Muharem Bazdulj je, s druge strane, podelio svoje lične osećaje o Ćuruviji, iako ga nije poznavao lično. „Mene je iznenadilo da se među svim tim ljudima koji vole da ga slave, kao da se užasno retko spominje njegova knjiga o Vladi Dapčeviću,“ rekao je Bazdulj. On je napomenuo da je imao priliku da napiše pogovor za reizdanje te knjige, što ga je navelo da razmisli o kulturi pamćenja i o tome kako se sećamo ljudi poput Ćuruvije.
U razgovoru su se dotakli i važnosti medija u oblikovanju narativa o prošlosti. Rodić je skrenuo pažnju na to kako neki mediji koriste analogije sa verskim praznicima u vezi sa dnevnom politikom, ukazujući na greške u razumevanju termina, kao što je razlika između „strašne“ i „Strasne nedelje“. On je uporedio ovaj slučaj sa svojim iskustvom sa netačnim prevodima u knjigama koje je čitao.
„Pre 15 godina čitao sam kultnu knjigu francuske nove desnice, i prevod kod nas je bio katastrofa. Ludeo sam zbog svih gluposti koje su bile napisane. Kada sam uporedio sa Google Translate, pokazalo se da je prevod bio ispravan. To ukazuje na to koliko je važno imati tačne informacije i razumevanje,“ rekao je Rodić. On je naglasio da je poluznanje opasno, jer može oblikovati percepciju ljudi o važnim temama.
Tokom razgovora, kolumnisti su se osvrnuli na značaj autentičnih sećanja i kako ona igraju ključnu ulogu u oblikovanju identiteta društva. „Sećanje na Slavka Ćuruviju treba da bude više od samo jednog datuma u kalendaru. Treba da se prisetimo onoga što je on predstavljao i što je učinio za novinarstvo u Srbiji,“ rekao je Radovanović.
U svetlu predstojećih praznika, razgovor se nastavio analizom kako mediji često koriste religijske teme za političke svrhe. Kolumnisti su se složili da je važno biti kritičan prema onome što čitamo i kako to može uticati na naše razumevanje sveta oko nas.
Emisija „Teška priča“ pruža platformu za diskusiju o važnim pitanjima koja se tiču novinarstva, kulture i društva. Kroz lična sećanja i analize, kolumnisti podstiču gledaoce da razmišljaju o prošlosti i njenom uticaju na sadašnjost. Ova epizoda je još jedan podsetnik na to koliko je važno očuvati sećanje na ljude poput Slavka Ćuruvije, čije nasleđe i dalje oblikuje medijski pejzaž Srbije.
