Svima nam se bar jednom dogodilo da, vozeći po autoputu ili usred gradske gužve, ugledamo onu neprijatnu narandžastu lampicu koja označava da je gorivo pri kraju. U tom trenutku počinje mentalna matematika: Koliko još mogu da vozim? Gde je najbliža pumpa? Hoću li stići na vreme ili ću zvati druga da me vuče?
Kada se upali lampica za gorivo, to ne znači da ste ostali bez kapi goriva. Naprotiv, većina proizvođača vozila ostavlja određenu rezervu upravo za ovakve situacije. Obično se radi o oko 10% ukupnog kapaciteta rezervoara, što vozaču daje dodatnu kilometražu za „bekstvo“ do prve benzinske stanice. Na primer, ako vaš automobil ima rezervoar od 50 litara, u trenutku kada se upali lampica, u njemu je verovatno ostalo još oko pet litara goriva. Ako vam je prosečna potrošnja šest litara na 100 kilometara, teoretski možete preći još 80-ak kilometara pre nego što motor zaista ostane bez goriva.
Ipak, važno je napomenuti da ne postoji univerzalno pravilo o tome koliko daleko možete ići kada se lampica upali. Sve zavisi od vašeg vozila. Manja gradska vozila imaju manje rezervoare i manju potrošnju, što može značiti da rezervna kilometraža može biti veća. S druge strane, SUV modeli i limuzine sa većim motorima troše više goriva, pa rezerva kraće traje. Takođe, stanje na putu, kao što su gradska gužva, brza vožnja ili vožnja uzbrdo, može drastično smanjiti tu rezervnu kilometražu.
Pitanje koje se često postavlja je da li treba voziti na rezervi. Iako vam to može zvučati kao dobra vežba za testiranje granica, redovna vožnja na rezervi nije preporučljiva. Razlog je taj što se tokom vremena na dnu rezervoara mogu nakupiti nečistoće, talog i rđa. Kada nivo goriva padne prenisko, pumpa može povući te nečistoće, što može oštetiti sistem za gorivo i filtere, a to može voditi ka neželjenim kvarovima.
Jedna od ključnih preporuka je da se gorivo dopunjava pre nego što nivo padne ispod četvrtine rezervoara. Ovo ne samo da osigurava da nećete ostati bez goriva, već i pomaže u očuvanju sistema za gorivo. Takođe, to može smanjiti rizik od oštećenja pumpi za gorivo, koje se može dogoditi kada radi sa malo goriva.
Uz sve ovo, vozači bi trebali biti svesni i faktorâ kao što su tip vožnje i uslovi na putu koji mogu uticati na potrošnju goriva. Na primer, vožnja u gradskoj gužvi obično rezultira većom potrošnjom, dok vožnja na otvorenom putu može biti ekonomičnija. Takođe, vožnja uzbrdo zahteva više goriva nego vožnja nizbrdo.
U zaključku, iako lampica za gorivo može izazvati paniku, ona takođe služi kao koristan indikator koji vozačima daje priliku da se pripreme i da ne ostanu bez goriva. Razumevanje kako funkcioniše rezerva goriva i kako pravilno upravljati svojim vozilom može značajno smanjiti rizik od neprijatnih situacija na putu. Vozači bi trebali biti svesni svojih vozila i redovno ih održavati, kako bi osigurali sigurnu i efikasnu vožnju.
